Turska ofanziva u Siriji i Rusija

Ruski predsednik Vladimir Putin nije otvoreno osudio tursku „Operaciju mirovno proleće" na severoistoku Sirije - ali jasno je da ga ofanziva ne raduje. Prema saopštenju iz Kremlja, neposredno pre nego što je Turska pokrenula ofanzivu, predsednik Erdogan je telefonom razgovarao s Putinom. Putin je tom prilikom izgleda, „pozvao svoje turske partnere da pažljivo odmere svoje akcije, kako ne bi naštetili zajedničkim naporima za rešavanje sirijske krize".

Kada je u pitanju Sirija, zvanična linija Rusije je bila - podsticanje formiranja ustavnog odbora, koji se vidi kao važan korak u mirovnom procesu međunarodne zajednice. Drugi refren koji Rusija stalno ponavlja je poziv na „teritorijalni integritet" i suverenitet Sirije, o čemu su Erdogan i Putin očigledno takođe razgovarali telefonom.

Za posmatrače u Moskvi, međutim, ova operacija je mnogo gora za ruske interese nego što se to vidi po saopštenju Kremlja.

Vjačeslav Matusov, stručnjak za Bliski Istok i bivši diplomata, kaže za DW da „turska vojna invazija nije u interesu Rusije, jer Rusija veruje da bi sirijska vlada trebalo da bude ta koja pravi red na teritoriji Sirije".

Na kraju krajeva, ruske snage su ušle u rat 2015. kako bi podržale vladu sirijskog predsednika Bašara al-Asada - i to im je u velikoj meri pošlo za rukom. Putin je u nedelju insistirao na tome da su sve snage koje Asadova vlada nije izričito pozvala za pomoć, u osnovi nelegitimni okupatori i da bi trebalo da napuste zemlju. Gotovo sigurno je mislio na američke snage - ali verovatno i turske snage. Ali, u vezi sa operacijom Turske protiv kurdskih snaga, ruski zvaničnici su takođe često navodili i da je zabrinutost Turske za bezbednost - legitimna.

Diplomatija i balansiranje

Ako su izjave kontradiktorne, to je zato što pokazuju trenutno rusko diplomatsko balansiranje u vezi sa Turskom operacijom, jer  - Rusija pokušava da se predstavi kao posrednik u ovom komplikovanom sukobu.

„Ova operacija Rusiju dovodi u veoma neugodan položaj. Rusija mora manevrisati kako ne bi pokvarila odnose s Turskom, s Kurdima i sa Asadom", objašnjava Aleksandar Golc, nezavisni ruski vojni ekspert.

Mada je krajnji cilj Rusije u Siriji da celokupnu teritoriju vrati vladi u Damasku, ona je takođe težila da Tursku drži na svojoj strani, između ostalog i brižljivom retorikom.

Putin se redovno sastajao sa turskim i iranskim liderima u okviru mirovnih pregovora u Astani, a samo ove godine je imao nekoliko bilateralnih susreta sa Erdoganom. Iako su dvojica lidera na suprotnim stranama sukoba u Siriji - Rusija podržava vladu, Turska opoziciju - dvojica lidera su u bliskim vezama. Turska je nedavno obavila kupovinu ruskog raketnog sistema S-400, uprkos kritikama svojih saveznika iz NATO.

Pronalaženje ravnoteže

Turska vojna operacija je možda neugodna za Rusiju, ali pruža i priliku za nove uspehe kao posrednika u sukobu u Siriji, posebno nakon su SAD najavile da će se možda potpuno povući vojsku iz te zemlje.

Tokom vikenda, kurdske snage sklopile su dogovor sa snagama sirijske vlade radi odbijanja turske ofanzive. U suštini se radi o predaji kontrole nad nekoliko pograničnih gradova u regionu - sirijskim snagama koje podržava Rusija. Navodno je Rusija posredovala u sporazumu. Vjačeslav Matusov tvrdi da su vraćanju Kurda Damsku ranije na putu bila američka obećanja o kurdskoj autonomiji.

Jednostavan izbor

Stručnjak za Bliski Istok Andrej Ontikov se slaže da bi Rusija dugoročno želela da SAD budu van sukoba u Siriji. On tvrdi da je Turska je mnogo ugodniji pregovarački partner od SAD, iako su Turska i Rusija takođe različiog mišljanja u vezi Sirije.

„Ako moramo da biramo između Turske i SAD, izabrali bi smo Tursku. I uložićemo sve napore da SAD ode sa teritorije Sirije", kaže Ontikov za DW. Jer, kaže, sa Turskom postoji perspektiva „konstruktivnog dijaloga" o Siriji, dok Rusija „sa Amerikancima nema takav dijalog".

Ostati bezbedan

Iako će Moskva vojnu operaciju Turske protiv kurdskih snaga na severoistoku Sirije pretvoriti u delikatnu diplomatsku vežbu, za Rusiju je ova ofanziva mnogo više od igre. Ofanziva bi mogla da ozbiljno ugrozi ruske nacionalne interese - i to ne samo zato što je svaka pretnja budućoj Siriji pod vođstvom Asada takođe i pretnja Rusiji - odnosno nameri da trajno zadrži vojno uporište na Bliskom istoku.

Rusija smatra takozvanu Islamsku državu (IS) i njene pristalice koji su ovih dana pobegli - ozbiljnim rizikom po nacionalnu bezbednost.

Putin je u petak na samitu bivših sovjetskih lidera upozorio da su zbog turske operacije borci IS pobegli iz objekata koje su ranije čuvale kurdske milicije.

„Sada [borci IS] mogu da pobegnu i nisam siguran da li - i koliko brzo - turska vojska može da stavi situaciju pod kontrolu. To je realna pretnja za nas", rekao je on ostalim liderima, pozivajući bezbednosne snage zemalja da sarađuju.

Zalaganje Rusije za stabilnost u zemlji Andrej Ontikov naziva „banalnim pragmatizmom", jer su mnogi borci IS u Siriji iz regiona Severnog Kavkaza na jugu Rusije ili iz susednih zemalja Centralne Azije.

„Potrebna nam je mirna Sirija, kako ne bi bila stalni izvor nestabilnosti koji bi mogao uticati na situaciju na Bliskom Istoku - i u Centralnoj Aziji i na Kavkazu. Ako su stvari tamo mirne, za Rusiju neće bit pretnje sa juga", objašnjava Ontikov za DW.

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android