„Turski gambit“ Angele Merkel

Da li će joj nemačka javnost uskoro videti leđa, zavisi od toga hoće li Merkelovoj uspeti igra na poslednju kartu zvanu Turska. To je u tabloidu Bild danas objasnio bivši urednik turskog lista Džumhurijet Ertugrul Ozkok. On piše da je „Retko kada odnos između Nemačke i Turske bio tako tesan kao ovih nedelja. Delegacije iz Berlina se gotovo svakodnevno sastaju sa turskim vladinim funkcionerima. Kancelarka Angela Merkel, koju su mnogi partneri u Evropskoj uniji ostavili na cedilu u izbegličkoj krizi, polaže na partnerstvo sa Turskom – kako bi suzbila ogroman priliv izbeglica. To je lepo. Ali ne i dovoljno. Turska neće moći sama da reši probleme Evrope, čak i kada bi Evropska unija obećala i više od tri milijarde evra… Jer, mnogobrojni sukobi na Bliskom i Srednjem istoku upravo krče put ka centru Evrope. A Turska je poslednji bastion na tom putu – gledano u oba pravca. Država fronta i linije odbrane istovremeno. „

„Turskom društvu preti kolaps zbog sve većeg broja izbeglica iz Sirije. Milijarde EU ne mogu da reše taj problem. Šta kancelarka treba da uradi? Mora da shvati da je rat u Siriji prouzrokovao više od jedne izbegličke krize. Mora da, kao najvažnija šefica jedne evropske vlade, pregovara i sa Turskom i sa Rusijom i SAD – da bi ubijanje u Siriji prestalo. Samo tako će moći da se prekinu beskonačni talasi izbeglica. A Turskoj bi trebalo pružiti i realan vremenski okvir za pristup Evropskoj uniji. Partneru Evrope sa Bosfora je potrebna takva podrška da bi postao moderna demokratska država“.

Ono što se već godinu dana dešava sa romskim potražiocima azila u Nemačkoj, dešava se i sa drugim izbeglicama iz balkanskih zemalja – sve više njih biva proterano iz Nemačke, daleko od očiju javnosti, pod okriljem noći i – po ubrzanom postupku. Ima novinara koji prate takve akcije i uspevaju da obaveste javnost o njima. Tako je list Berliner cajtung objavio članak o jednoj bosanskoj majci u invalidskim kolicima koja je sa svoje osmoro dece proterana na brutalan način – prema „nepotvrđenim informacijama“, ona je u berlinskom centru za zdravlje i socijalno staranje imala zakazan razgovor sa ciljem da se ustanovi treba li da bude evidentirana kao posebno težak slučaj. U Centru je sačekala berlinska policija koja je direktno odatle odvezla na aerodrom Šenefeld i predala je federalnoj policiji. Pre toga su je vlasti već odvojile od supruga koji je prebačen u jedno prihvatilište u Bambergu. Vlast ovu akciju pravda time što je Bosna i Hercegovina proglašena za „sigurnu zemlju porekla“.

Filipo Grandi, visoki komesar UN za izbeglice, u intervjuu za list Frankfurter algemajne cajtung rekao je da je „Evropa potpuno zakazala pri registrovanju i raspodeli izbeglica“ – što je i naslov intervjua. Grandi je rekao da je stav nemačke kancelarke u izbegličkoj krizi konstruktivan, a njeno držanje je nazvao „hrabrim“: „Za nas kao čuvare principa o zaštiti izbeglica, nemačka pozicija je veoma važna – i to u čitavom svetu čije oči su uprte u Evropu. Nemačka je jedan od temelja u odbrani tih ugroženih principa. Želim i da zahvalim Berlinu na vanserijskoj finansijskoj pomoći za moju organizaciju. Nemačka je jedan od pet najvećih finansijera UNHCR.“

„Mi pozdravljamo predlog da od Turske preuzmemo kontingente izbeglica, ako Ankari uspe da bolje kontroliše obalu i suzbije krijumčarenje ljudi. To bi bilo zaista dobro. Pomoglo bi i izbeglicama i Turskoj koja je primila 2,5 miliona ludi u zbegu. Ja sam rekao kancelarki: spremni smo da pomognemo ukoliko EU i Ankara to žele. Imamo mnogo iskustva. Sve ovo je teško izvesti.“, rekao je Filipo Grandi za Frankfurter algemajne cajtung, koji je čitavu problematiku u vezi sa Turskom sažeo u jednu jedinu rečenicu koja čini podnaslov jednog drugog teksta: „Sirija, Kurdi, teror i Putin – Turskoj je potrebno sidrište koje bi je od svega toga zaštitilo, a to je EU“.