„U Hrvatskoj još nema stvarnog mira“

Dvadeset godina od operacije „Oluja“, neki mediji na nemačkom jeziku objavili su analize i reportaže – u njima su opisani današnji pogledi na tu vojnu akciju u Hrvatskoj i Srbiji.

Novinar radija Dojčlandfunk Dirk Auer posetio je povodom akcije „Oluja“ hrvatsko selo Ramljane. „Nekoliko kuća na levoj i desnoj strani glavne ulice, među njima su utabane staze. Autobuska stanica je oronula, baš kao i većina kuća – neke su još samo ruine“. Jedan od žitelja se seća kako je to sve nekada izgledalo: „Kuće su bile nove, tri do četiri stotine Srba su tu živele. Bile su dve radnje, dva kafića, pošta i jedna hala za sport i različite aktivnosti za decu. Sada nema ničega više, sve je uništeno.“ Jedan od malobrojnih srpskih povratnika je za vreme „Oluje“ imao 12 godina, a u Ramljane se vratio pre dve godine. On kaže da u selu žive gotovo samo još ljudi stariji od 65 godina, a da najveći problem predstavlja odsustvo bilo kakve perspektive za mlade ljude. „U poslednjih 15 godina vlada nije više investirala, privreda je praktično mrtva.“

Autor teksta citira i Milorada Pupovca, „predstavnika srpske manjine u hrvatskom parlamentu“, koji prenosi da povratnici nemaju uslove koji bi im omogućili normalan život. Pokušaji da se vlada ubedi da preduzme dodatne napore, na primer, da za takve regione zatraži sredstva Evropske unije, ostaju bez uspeha. Hrvatska je sada u EU. „U jeku pristupnog procesa, država se obavezala da će doneti nove zakone o zaštiti manjina, za toleranciju između različitih etničkih grupa, za gonjenje ratnih zločina i za podsticanje povratka izbeglica.“

„Ali ono što sada vidimo“, kaže Pupovac, jeste „suprotan proces. Govor mržnje protiv manjina u čitavoj zemlji, ne samo na stadionima ili grafitima, već i u političkim govorima i medijima. Problem je u tome što u Hrvatskoj još nema stvarnog mira. To se vidi i po tome što se na proslavama 20. godišnjice 'Oluje' tematizuje pre svega rat, a samo malobrojni govore o miru – ako ga uopšte pominju.“ U nastavku autor prenosi i reči Vesne Terselić, direktorke nevladine organizacije „Dokumenta“, koja se nada da u Hrvatskoj neće biti uveden verbalni delikt kao što je to bio slučaj u bivšoj Jugoslaviji. Jer, u toj zemlji je pokrenuta inicijativa za kažnjavanjem onih koji „Oluju“ zovu aktom etničkog čišćenja, i to sa – do pet godina zatvora.

Napetosti između Srbije i Hrvatske

Austrijska novinska agencija APA je povodom 20. godišnjice akcije „Oluja“ objavila tekst u kome između ostalog piše: „Prema navodima beogradskog dokumentacionog centra 'Veritas', u toku te operacije je između 4. i 8. avgusta 1995. oko 220.000 Srba iz Krajine pobeglo iz svojih domova u pravcu Srbije, a broj poginulih i nestalih iznosi 1853. […] Prema navodima srpskog Komesarijata za izbeglice, u poslednjih 20 godina se u Hrvatsku vratilo nešto manje od 70.000 Srba iz Krajine […] Dvadeset godina nakon 'Oluje', u Srbiji i dalje živi gotovo 2.500 njihovih sunarodnika koji nemaju ni lična dokumenta ni državljanstvo, 320 njih u privremenim prihvatilištima za izbeglice.“

„Godišnjica 'Oluje' svake godine stvara nove napetosti između Beograda i Zagreba. Zbog planirane vojne parade, Hrvatska je ove godine izazvala nove proteste u Srbiji. I pored poziva, vojnici NATO – prema medijskim izveštajima – neće učestvovati u njoj. Neke države koje su najpre želele da učestvuju, kasnije su promenile mišljenje, između ostalog i zbog diplomatske ofanzive srpskom ministra spoljnih poslova Ivice Dačića. Srbija će pažljivo pratiti koje zemlje će poslati svoje vojnike na vojnu paradu a njihovo učešće će protumačiti kao antisrpsku poziciju, naglasio je Dačić pre izvesnog vremena.“

„U srpskom društvu se i 20 godina nakon 'Oluje' mišljenja o njoj razilaze.“ Bivši vođa opozicije Vuk Drašković je za list 'Danas' rekao da je „pred TV-kamerama najglasnija srpska politička, crkvena, kulturna i medijska elita, ona koja je dala odlučujući doprinos 'Oluji'“. „Upravo ta elita je pre 20 godina sprečila prihvatanje međunarodnog plana (Z-4) za miran ostanak Krajine u Hrvatskoj. […] U Srbiji su ponovo na vlasti snage i političari koji su pre 20 godina bili protiv plana Z-4. Miloševićeve socijaliste sada predvodi njihov bivši portparol Dačić. Premijer Aleksandar Vučić i predsednik Tomislav Nikolić su u leto 1995. bili glavni funkcioneri ultranacionalističke Srpske radikalne stranke Vojislava Šešelja koji je sada optužen za ratne zločine.“