U potrazi za izgubljenim blagom

Tenente colonello (pukovnik) Roberto Kolasanti retko nosi tradicionalnu uniformu italijanskih karabinjera, a i ne voli da stane pred kameru. Tako je i na ovoj svečanoj priredbi radije pustio svog šefa, komandanta karabinjera generala Marijanua Mosa da sa ministrom kulture svečano predstavi uspeh „njegovih“ ljudi. Pronađeno je pet nadgrobnih ploča iz antičkog grada Paestuma koje su ukradene ko zna kada, možda još sedamdesetih godina prošlog veka.

Pukovnik Kolasanti je na čelu jedinstvene jedinice karabinjera čiji je zvanični naziv „za zaštitu kulturnog nasleđa“. Italija je zaista od pamtiveka bila područje na kojem su mnogi kopali i uzimali kulturne i arheološke vrednosti – i odnosili ih ko zna gde. Nema tog muzeja na svetu u kojem dobar deo antičkih eksponata ne potiče iz Italije. Ali od pre nekog vremena, pred tim pljačkašima grobnica, kulturnih i arheoloških nalazišta nalazi se oko 250 karabinjera Kolasantijeve „umetničke jedinice“.

„U našim redovima ima mnogo istoričara umetnosti, arheologa i konzervatora. Dakle osoba koje su stručnjaci na tom području. Naravno, svi smo mi pre svega karabinjeri, a da biste to bili, ne morate da studirate umetnost.“ Na žalost, ni lopovi ne moraju da budu neki naročiti stručnjaci da bi došli do lepe sume novca.

„Dovoljna je lopata da iskopate blago“

Među kradljivcima je naročito omiljeno nalazište Kerveteri, antičko groblje iz doba Etruraca. Ono se prostire na oko četiri kvadratna kilometara i jedva da je uočljivo. Zato se tamo stalno mogu videti neki ljudi koji krišom pokušavaju nešto da iskopaju: „Da biste iz zemlje iskopali neku etrursku vazu potrebna vam je samo lopata. Uvek nađe neko ko je za nju spreman da plati 100, 200 ili 300 hiljada evra. Ponekad su to zaista takvi iznosi.“

Kod nedavno otkrivenih nadgrobnih ploča, ti iznosi su bili kud i kamo veći. Naime, kad lopovi pronađu nadgrobne slike, često nemaju tehničkih mogućnosti da ih uzmu čitave – najčešće su to samo fragmenti. Ali ovih pet ploča su cele i potiču iz „groba mladog ratnika“ – kako je nazvano to nalazište. Na njima je prikazan njegov život. Tu se radi o milionima evra koje je neko spreman da plati.

Doduše, pukovnik priznaje da su u ovom slučaju imali – doslovno sreću u nesreći. U blizini Paestuma pratili su jednu osobu za koju su sumnjali da trguje ukradenim umetninama. „Dok je istraga trajala dogodila se saobraćajna nesreća u Kazinu. U automobilu tog čoveka pronašli smo fotografije i još fotografija kod njega kod kuće. Uporedili smo ih sa fotografijama dela za kojima tragamo i tako smo otkrili o čemu je zapravo reč.“

Lov prije svega – na računaru

Sve u svemu, nadgrobne ploče pronašli su u jednom mestašcu na Luganu, italijanskoj enklavi na švajcarskoj strani jezera. Njih je kupio jedan švajcarski poslovni čovek koji nije želeo ni da zna odakle one dolaze. Slike su sada izložene u muzeju karabinjera u Rimu, ali već u januaru biće vraćene u Paestum.

Uopšte, zadatak te posebne „umetničke“ jedinice karabinjera, retko je jurnjava po ulicama sa oružjem u rukama. Najveći deo posla obavlja se pred računarima: prate se ponude umetničkih predmeta svih mogućih aukcionara, internet-portala i galerija i upoređuju se s bazom podataka predmeta za kojima se traga. Oni očigledno sjajno rade svoj posao pa ih je tako i italijanski ministar kulture na svečanoj priredbi krajem novembra pohvalio rečima da im očigledno „stoje na raspolaganju izuzetni ljudi sa njihovim znanjem i iskustvom ilegalne trgovine kulturnim dobrima.“

Zadatak te jedinice karabinjera nije samo potraga za davno ukradenim predmetima, već i aktualne krađe, ali i trgovina falsifikatima. Nedavno je u Veroni iz muzeja ukradeno 17 dragocenih slika, a među njima i dela majstora poput Tintoreta, Rubensa i Belinija. Pukovnik Kolasanti smatra da će to biti težak slučaj.

Takva prvoklasna dela suviše su poznata da bi se u dogledno doba pojavila u prodaji. To znači da je u Veroni najverovatnije to razbojništvo izvedeno po narudžbini – za neku određenu osobu koja je platila pljačku i ima dovoljno imućnih na svim kontinentima koji žele i takvu umetninu koju nikad nikome neće smeti da pokažu.

Ali i takvi ljudi nisu nekakvi ljubitelji umetnosti, već sve češće i pripadnici organizovanog kriminala koji su spremni na sve, odnosno na svaku vrstu nasilja. Previše je novca u igri tako da se posao sa ukradenim umetničkim predmetima jedva razlikuje od trgovine oružjem ili narkoticima, objašnjava pukovnik karabinjera Kolasanti.