Ugrožen nuklearni sporazum sa Iranom
5. avgust 2017.
Ako postoji mesto na kojem se mogu videti različiti pristupi Evropljana i Amerikanca u ophođenju sa Iranom, onda je to Teheran ove subote, kada se održava inauguracija velikom većinom ponovno izabranog predsednika Hasana Rohanija. Gosti su između ostalog EU opunomoćenica za spoljnu politiku Federika Mogerini i francuski ministar spoljnih poslova Žan Iv Ledrijan. Nemačku zastupa zamenik ministra spoljnih poslova.
Takav nastup Evropljana je u oštroj suprotnosti sa stavom Vašingtona. Podsećanja radi: u maju, na prvoj stanici svog prvog putovanja u inostranstvo kao predsednik SAD, Donald Trump je sve "države sa savešću" pozvao da izoluju Iran. U velikoj opasnosti je i plod jednog teškog, delom mučnog, dvanaest godina dugog pregovaračkog procesa - Sporazuma o nuklearnom programu koji je sa Iranom sklopljen pre dve godine.
Taj sporazum je osnova za povratak Irana na međunarodnu scenu i početak ekonomske integracije zemlje posle godina oštrih sankcija. Suština sporazuma je da se iranski nuklearni program smanji i kontroliše. Zauzvrat će se sankcije prvo suspendovati, a zatim ukinuti. Za sada to funkcioniše. Međunarodna organizacija za atomsku energiju (IAEA) je šest poslednjih izvešatja konstatovala da se Iran pridržava svoga dela sporazuma. Za EU je nuklearni sporazum veliki iskorak u pravcu sigurnosti i sprečavanja daljeg širenja atomskog oružja.
"Većina političara u SAD ne želi sporazum"
Sasvim drugačija je slika u SAD. Saša Loman iz berlinske fondacije Nauka i politika (SWP) pojašnjava u razgovoru za DW da su i predjednik i Kongres veoma skeptični po pitanju Sporazuma o iranskom nuklearnom programu. "Time je velika većina za to da taj sporazum sruši ili da se iz njega više izvuče. To znači: opasnost da će se od strane SAD ubuduće nešto promeniti je veoma konkretna", kaže Loman.
Naredna prilika za takve promene je u oktobru, jer predsednik svakih 90 dana mora da obavesti Kongres o tome da li Iran ispunjava uslove za nastavak popuštanja sankcija. Tramp je to već dva puta morao da uradi - protiv svoje volje. U međuvremenu je u Beloj kući uspostavljena radna grupa koja bi za Trampa trebalo da iznađe način - kako da se Iranu ponovno uvedu strožije sankcije.
Ali Vaez, stručnjak za Iran iz Međunardone krizne grupe, smatra da je zbog toga sporazum ekstremno ugrožen. Vaeza ne brinu samo najave po medijima da će Tramp u oktobru odbiti da odobri dalje olakšanje sankcija. "Službenici vlade otvoreno govore o toem kako bi trebalo podsticati smenu vlasti u Teheranu", dodaje Vaez u razgovoru za DW. U to se uklapa izveštaj Volstrit žurnala prema kojem je šef CIA Majk Pompeo formirao poseban "centar za Iran". U tome se ogleda odluka Trampove vlade da Iran deklariše kao prioritetni cilj američkih agenata, citira taj list američke vladine službenike. Pompeo odavno važi za "jastreba" po pitanju Irana.
Frime iz EU se plaše reakcije Vašingtona
EU baš ne pokazuje želju da sledi američki kurs. To se vidi i na inauguracijai Rohanija u Teheranu. Rolf Micenih je predsednik Nemačko-iranske parlamentarne grupe. U razgovoru za DW ovaj socijaldemokrata kaže da je prisutvo evropskih diplomata na inauguraciji Rohanija jasna poruka da Evropa "ostaje pri dogovoru sa Iranom koji se zasniva na Sporazumu o nuklearnom programu". Zato što je Rohani garant za otvaranje zemlje prema Zapadu - "za razliku od drugih aktera u Iranu".
Ni Mogerini ne posustaje u svojoj podršci Sporazumu o nuklearnom programu. Ona je bila prva strana političarka koja je Rohaniju putem Tvitera čestitala na ponovnom izboru na funkciju predsednika - a istovremeno je naglasila spremnost Evropljana da se dalje radi na primeni Sporazuma o nuklearnom programu.
Ukoliko SAD zaista krenu da bojkotuju sporazum, onda bi to moglo imati dalekosežne posledice - čak i ako drugi partneri budu istrajavali na Sporazumu. Pored EU su to Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Kina i Rusija. Došlo bi do velikih ekonomskih problema u razmeni sa Iranom. Jer takozvane sekundarne sankcije bi mogle pogoditi i evropska preduzeća koja posluju s Iranom.
Loman kaže: "Imamo problem da se preduzeća iz EU zapravo kontrolišu u Vašingtonu. Stoga velika preduzeća javno kažu: za nas su presudne američke sankcije. Čak i ako sa evropske strane ne moramo da se plašimo, ne odlazimo u Iran jer se plašimo da ćemo biti okrivljeni za kršenje američkih sankcija." No ako za Irance izostane ekonomska dividenda Sporazuma, onda to jedino može ojačati "jastrebove" i konzervativne snage u samom Iranu. Njima je približavanje Zapadu ionako uvek bilo trn u oku.