Ujedinitelj koji polarizuje

Preminuo je čovek koji je bio politička ikona. A iza njega su ostali mlada udovica, otuđena deca, kontroverzni štićenici… Ostala je i borba za interpretaciju njegove uloge i njegovog nasleđa. To bi mogao da bude predložak za pozorišni komad iz pera jednog Šekspira. Oko poslednje počasti za preminulog bivšeg nemačkog kancelara Helmuta Kola izbio je politički i emotivni sukob.

A tu je i „njegova devojčica“ – kako je Kol nekada zvao Angelu Merkel. Taj nadimak ovih dana veoma često se ponovo pominje: on naime dobro opisuje komplikovan odnos između njih dvoje. „Devojčica“ je danas kancelarka Nemačke i predsednica Kolove Hrišćansko-demokratske unije (CDU). I, kako je ranije izvestio „Špigel“, ne bi trebalo da govori na komemoraciji.

Kompleksna veza

Odnos između Merkelove i bivšeg kancelara Kola je, nakon njegovog povlačenja iz politike 2002. godine, jasno zahladneo. Nakon afere oko donacija CDU, Angela Merkel je, smatra se, rečima: „Postupci Helmuta Kola naneli su štetu stranci“, najavila kraj Kolove ere. Tako danas procenjuju poznavaoci prilika. Neposredno nakon toga, ona je preuzela mesto predsednice stranke i – na kraju postala nemačka kancelarka.

Iako ga je 2010. godine posetila povodom njegovog 80. rođendana, i iako mu se tada javno zahvalila za zasluge bez kojih bi „životi miliona ljudi, koji su kao ja živeli u DDR-u do 1990, protekli potpuno drugačije“, Kol joj ipak nikada nije oprostio. Bio je poznat po tome da ništa ne zaboravlja i, prema navodima njegove udovice, više puta je odbio predlog da Angela Merkel održi govor na njegovoj sahrani.

Naslednica

I to nije bila jedina senzacionalna odluka kojom se za kontroverze oko javne komemoracije pobrinula Majke Kol-Rihter. Ta žena, čak 34 godine mlađa od svog preminulog muža, upoznala je Helmuta Kola tokom poslednjih godinama koje je proveo na funkciji kancelara. Par je sklopio brak 2008, nekoliko godina nakon smrti njegove prve supruge Hanelore. Porodica nije prisustvovala toj svečanosti, ali su zatu tu kao kumovi bili medijski preduzetnik Leo Kirh i bivši šef tabloida „Bild“ Kaj Dikman. Nakon nezgode koja je Kola pre nekoliko godina vezala za invalidska kolica, i nakon čega jedva da je mogao da govori, Majke Kol-Rihter preuzela je ulogu onog ko artikuliše i sprovodi muževljeve interese.

Majke Kol-Rihter i Angela Merkel – jedna čuvarka interpretacije Kolovog političkog nasleđa, druga njegova naslednica, restauratorka i arhitektkinja politike čiji je fundament – ponovno ujedinjenje – Kolov najveći uspeh.

Čini se da je Kol-Rihterova u prvom odmeravanju snaga izgubila. Merkelova u ulozi šefice nemačke vlade sme da govori na komemoraciji, na kojoj će govore takođe držati i predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker, francuski predsednik Emanuel Makron i bivši američki predsednik Bil Klinton.

Viktor Orban, kontroverzni štićenik

Jedan drugi govornik koga je želela udovica – a prema njenoj izjavi i Helmut Kol – ne sme međutim da govori. To je mađarski premijer Viktor Orban. Njega je Kol upoznao nakon raspada Sovjetskog saveza kao mladog političara s liberalnim idejama. Njemu je pomagao i s njima ga je čitavog života vezivalo prijateljstvo.

Ali isti taj Orban je trenutno na meti kritika zbog svoje autoritarne politike koja je u suštini prava suprotnost Kolovoj duhovnoj zaostavštini. Sa svojim očiglednim anti-EU držanjem i nekooperativnom politikom prema izbeglicama, Orban predstavlja suprotnost evropskoj ideji.

Sahrana na neutralnom tlu

Sa Viktorom Orbanom ili bez njega, već i samo mesto održavanja komemoracije izazvalo je čuđenje: Kol će biti prvi nemački kancelar kojem se, umesto tradicionalnim državnim aktom Savezne Republike Nemačke, počast odaje svojevrsnom „Evropskom komemoracijom“ 1. jula u Strazburu. Ta jedinstvena ceremonija trebalo bi da ukaže na njegove zasluge za ujedinjenu Evropu – od ponovnog ujedinjenja Nemačke, do njegovih nastojanja da se Evropa integriše i da se osnuje monetarna unija.

I umesto da bude sahranjen u porodičnoj grobnici pored svoje prve supruge, Kolovi posmrtni ostaci će, nakon komemoracije u Strazburu, biti prevezeni u katedralu u Špejeru, gde će biti služena misa-zadušnica, i nakon čega će biti pokopan na obližnjem groblju.

Iako neki kritikuju to što se odustalo klasične ceremonije jer to vide kao uvredu za Kolovu ulogu bivšeg kancelara, odabir Špejera kao mesta pokopa ipak nije slučajan. To mesto nalazi se u blizini njegovog doma u Ludvigshafenu, a i sam Kol je tokom života bio vezan za tamošnju katedralu. Tamo je za njega, nakon što je 1998. napustio mesto kancelara, u znak počasti bila upriličena vojna ceremonija.

Porodične svađe zasenile poslednji ispraćaj

Nejasno je da li ima i nekih porodičnih razloga zbog kojih Kol neće biti sahranjen pored svoje prve supruge Hanelore. Ono što je sigurno, jeste da je njegov odnos da sinovima iz tog braka bio veoma loš, a i udovica je navodno bila u svađi sa Kolovim sinovima. Najstarijem, Valteru, pred uključenim kamerama, zabranjen je pristup njenoj kući. Njen advokat je kasnije te optužbe opovrgao.

„Mogu samo da izrazim svoju duboku potresenost i žalost jer je preminuo. Kao i zbog toga što se sve dogodilo na ovakav način“, rekao je kasnije novinarima Kolov sin. „Moj otac je prekinuo sve kontakte sa mnogim ljudima“, optužio ga je Kol-junior, koji je inače u posetu tada došao sa svojim sinom. „Deda nije bio dostupan za svoje unuke koji su veoma patili zbog toga“, rekao je Valter Kol.

Poslednja počast sa distancom

Bez obzira na to da li je sve to bila Kolova poslednja volja ili možda nije – može se reći da su kontroverze oduvek bile deo njegove aure, prisetio se i predsednik Bundestaga Norbert Lamert na komemoraciji koja je održana u Bundestagu: „Legendarna je njegova snaga koja spaja, ali i njegovo delovanje koje polarizuje – kako među strankama, tako i unutar samih demohrišćana“, rekao je Lamert o Kolu. To, dodao predsednik Bundestaga, nije prošlo bez štete: „Kolov put obeležile su i rane koje je on sam zadobio, kao i one koje je on naneo drugima“. Ipak, pre svega bi mu trebalo odati priznanje za njegove zasluge, rekao je Lamert. „Njemu dugujemo zahvalnost za ono što je danas naša realnost – mirno jedinstvo naše zemlje u slobodnoj i mirnoj Evropi“, rekao je predsednik Bundestaga.

Kolova ličnost nikoga ne ostavlja ravnodušnim, prisetio se Lamert u prisustvu aktuelnog predsednika Frank-Valtera Štajnmajer i njegovih prethodnika Joahima Gauka i Horsta Kelera. Tako, čini se, ostaje nesporan bar deo zaostavštine Helmuta Kola.