Ukrajinom vlada stari režim

U Istočnoj Ukrajini oružje ćuti – već skoro pet nedelja. Relativni mir dopušta da se pogled baci unazad, na zahteve demonstranata na Majdanu, posle kojih je predsednik Viktor Janukovič pobegao u Rusiju. No, u Kijevu su predstavnici starog režima i dalje srasli sa svojim foteljama – kako u ministarstvima, tako i u tajnoj službi. Demonstranti su tražili demokratsku, otvorenu zemlju, okrenutu Zapadu, u kojoj svi imaju iste šanse. Ali na te zahteve se ni danas ne obaziru, pre svega kleptomanski predstavnici starih oligarhijskih struktura. Trebalo je da prođe više od godinu dana, pa da prvi istražitelji nove antikorupcijske agencije polože zakletvu predsedniku Petru Porošenku.

Korupcija oko Černobilja

Svake nedelje se sazna za nove slučajeve korupcije, koje nisu pošteđeni čak ni međunarodni prestižni projekti, kao na primer gradnja novog sigurnosnog sarkofaga oko černobiljskog reaktora. I ministar unutrašnjih poslova je optužen za korupciju. Pri tom je upravo on pokrenuo trenutno najuspešniju reformu u Ukrajini: osnivanje nove policije. Mnogi Ukrajinci su s pravom ponosni na svoju novu policiju u američkim uniformama. U prvom talasu regrutacije, u redove policije primljeni su mnogi bivši demonstranti sa Majdana. Građani u policijskoj uniformi. Problem je u tome što se u državi formiraju nove demokratske strukture, ali nema odlučnosti pri ukidanju starih. Stara policija, simbol vladavine bivše elite, 7. oktobra bi trebalo da bude raspuštena. Ali, mnogi njeni pripadnici će preći u novu policiju i poneti sa sobom i - stari način razmišljanja.

Zastrašujuće nedemokratski je i to što je pokazao skandal sa listama neželjenih osoba - pretežno Rusa – koje su na meti sankcija. Najpre je zabranjen ulazak u Ukrajinu šestorici zapadnih novinara. Među njima su bili i jedan nemački televizijski novinar, trojica saradnika britanskog BBC, kao i dva Španca. Posle međunarodnih protesta rečeno je da je to bila greška. Ali, i da je načelno u redu to što u ministarstvu spoljnih poslova postoje liste o radu stranih korespondenata. U Kijevu ne žele da vide da to podseća na metode Štazija. Nemaju osećaj za to šta je u demokratiji ispravno a šta pogrešno.

Sve su glasnije sumnje da predsednik Porošenko zvanično propoveda borbu protiv oligarhije koja je 25 godina pljačkala zemlju, ali da sa njom iza kulisa sklapa pogodbe – pre svega sa najbogatijim Ukrajincem, Rinatom Ahmetovim, koji između ostalog ima monopol na dobijanje električne energije od uglja a najvažniji rudnici mu se nalaze na područjima u Donbasu koja kontrolišu pobunjenici.

Čekanje na novu erupciju

A Majdanci koji su pre tri godine bili puni nade? Mnogi od njih danas rade u ministarstvima – bez novčane naknade – a političari starog režima ih koriste za pokazivanje, pre svega premijera Arsenija Jacenjuka. Ali, ne daju im da stvarno dođu na vlast, a posledica je da reformatori ne samo što ne menjaju stari sistem kleptomanije i nepotizma, već ga još i stabilizuju. Kada se to zna, arogantno zvuči čuđenje predsednika Porošenka tome što EU više pomaže Grčkoj nego Ukrajini koja po njemu brani evropske vrednosti pred velikim susedom Rusijom.

Taj stav ukrajinskih elita pokriva zemlju kao pepelnica kad napadne bilje. Poverenje u vladu je – pre svega među mnogim bivšim Majdancima – ravno nuli. Moguće je da će zato na lokalnim izborima za tri nedelje doći do političkog zaokreta udesno.

Ukrajina neće moći da se vrati na demokratske šine bez nove erupcije poput „Narandžaste revolucije“ iz 2004. ili „Majdana“. Ali, veliki je i strah da će ta erupcija biti krvava – previše je oružja koje u zemlji može da se nabavi na svakom koraku. No, istorija se ne ponavlja: „treći Majdan“ bi na kraju mogao da ispadne sasvim drukčije nego što to većina zamišlja. Više od četvrtine Ukrajinaca želi civilno, otvoreno, demokratsko društvo. Većina njih je mlađa od 30 godina. Mnogi su se na neko vreme povukli u nišu kulture. Vlastodršci u Kijevu neće moći da ignorišu tu kritičnu masu. Evropska unija bi dobro učinila kada bi baš te ljude podržala svom snagom.