Ulazak u EU znači "prihvatanje pravila kluba"

DW: EU je najavila održavanje prve Međuvladine konferencije sa Srbijom za 21. januar 2014. godine. U Briselu kažu da se radi o „zvaničnom početku pregovora o članstvu“ i početku „nove faze odnosa“ sa Beogradom. Kako Vi vidite ovaj novi korak Srbije na putu evrointegracija?

Pjer Mirel: „Savet EU je potvrdio odluku Saveta ministara da se Srbiji odobri početak pristupnih pregovora, što je dobrodošla odluka. Ona nosi poruku, ne samo za Srbiju, već i za ceo region Zapadnog Balkana, a to je da kada postoji volja postoji i način. Videli smo jasnu volju i od Beograda i od Prištine da 'okrenu list', da se okrenu budućnosti i da učine sve kako bi saradnja pobedila konflikte iz prošlosti. To je poruka za sve zemlje regiona, na prvom mestu za BiH. Na ovom primeru jasno se vidi transformativna moć EU.

Šta bi pred otvaranje pregovora Srbije o članstvu u EU bio Vaš savet Beogradu?

„Lekcija iz prethodnih proširenja jeste da se zapravo ta reč 'pregovanje' pogrešno tumači. Neće tu biti toliko pregovora. Ulazak u EU znači prihvatanje pravila kluba. Njihovo usvajanje, implementaciju i sprovođenje. Poruka za Srbiju jeste da nastavi sa primenom pokrenutih reformi. Da nastavi sa primenom dogovora u dijalogu sa Prištinom. I na trećem mestu su strukturne reforme u ekonomiji, neophodne za jače investiranje.“

Posle transformacije u regionalnim odnosima, slede pravosuđe i ekonomija

Gospodine Mirel, bili ste u poziciji da kao jedan od najviših evropskih zvaničnika, zadužen za proširenje EU, od početka pratite evropski put Srbije. Gde je najvidljivija ta transformacija Srbije izazvana procesom evrointegracija?

„Na prvom mestu želim da istaknem pokretanje dijaloga sa Kosovom. Dogovor iz aprila predstavlja istorijsku promenu. Pre dve godine ko bi uopšte pomislio da je tako nešto moguće? Ponuđena je evropska perspektiva, a Srbiji je bilo potrebno neko vreme da ispuni uslove iz Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju, kao što je i puna saradnja sa Tribunalom u Hagu. Posle toga, u skladu sa procesom stabilizacije i pridruživanja, došlo je do razvoja regionalne saradnje i međususedskih odnosa. Srbija je tu napravila odličan posao u poslednje dva godine. Ne govorim tu samo o dijalogu (sa Kosovom). Došlo je i do nove vrste odnosa sa Hrvatskom i BiH. Sve je to vrlo pozitivno.“

A kada su u pitanju promene u samoj zemlji?

„Tu postoje dve stvari. Lično verujem da će u Srbiji, kao i u centralno evropskim zemljama 90-ih godina, puna primena Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju i početak pristupnih pregovora voditi ka većim investicijama. Više investicija znači i više radnih mesta, ne odmah, ali za dve do tri godine. To je već viđen proces u Poljskoj, Mađarskoj... Kada su u pitanju politički kriterijumi iz Kopenhagena, pokretanje velikih reformi, na prvom mestu u pravosuđu, nešto je što bi građani prvo trebalo da osete. Da dobiju potpuno novi sistem, profesionalniji, transparentniji, sistem u koji će imati poverenja. To će biti sledeći korak Srbije, tokom naredne godine: da dobije „zeleno svetlo“ za otvaranje poglavlja 23, ključnog poglavlja u pregovorima koje se odnosi na pravosuđe i ljudska prava.“

Proces pristupanja će trajati godinama

Zemlje članice EU pored poglavlja koja se odnose na vladavinu prava, posebno insistiraju i na poglavlju 35 i nastavku normalizacije odnosa sa Kosovom. Kako Vi tumačite deo pregovaračkog okvira kojim se od Srbije traži da pre pristupanja EU sa Kosovom potpiše pravno obavezujući sporazum o sveobuhvatnoj normalizaciji? Iako Brisel negira, ima onih koji koji u tome vide neku vrstu priznavanja nezavisnosti.

„Ono što je bitno u godinama koje dolaze jeste primena dogovorenog u dijalogu, kako bi se obezbedila, na prvom mestu, sloboda kretanja između Srbije i Kosova. Sloboda kretanja ljudi će pomoći promeni stava, mentaliteta, ali i trgovini i investicijama. Privredne komore dve strane su već potpisale Memorandum o razumevanju. To mora da se primeni i na svakodnevni život ljudi. To je najvažnije. Proces pristupanja će trajati nekoliko godina i važno je da dve strane ne ometaju jedna drugu na putu ka EU.“

Kažete „nekoliko godina“. S obzirom da Srbija danas zna datum početka pregovora o pristupanju EU, može li joj neko dati odgovor na to koliko će ti pregovori i trajati?

„Gledajući porcese pristupanja centralno evropskih zemalja i poslednji primer Hrvatske, mislim da Srbija i sama može da izračuna šta to znači."

Intervju: Marina Maksimović, Brisel
Odg. urednik: Jakov Leon