Uloga EU u sporu oko ostrva u istočnoj Aziji
27. novembar 2013.U sukobu oko vlasništva nad grupom ostrva između Kine i Japana u Istočno kineskom moru, Peking je kao najnoviju meru zaoštravanja odnosa uveo „zonu protivvazdušne odbrane“ iznad pogođenih regiona. Kineski borbeni avioni sada mogu da primene odbrambene mere protiv japanskih aviona, ukoliko ovi ne postupe po naređenju iz Pekinga. Japan je reagovao ljutito. Visoki zvaničnik japanskog Ministarstva spoljnih poslova saopštio je kineskoj ambasadi u Tokiju da Japan „nikada neće prihvatiti zonu koju je Kina uspostavila“. U međuvremenu, juče su iznad tih ostrva preletela dva američka bombardera B-52s što se u Pekingu tumači kao provokacija.
Treba reći da postoje slične zone protivvazdušne odbrane u Istočno kineskom moru koje su uspostavile japanske, južnokorejske i tajvanske vlasti. Zone sukobljenih strana preklapaju se na više mesta. Liju Đangjong, profesor međunarodnih odnosa na Univerzitetu Cingua, kaže za Dojče vele da Kina samo čini ono što su druge strane već uradile i naglašava: „Smatram da je Kina prekasno uspostavila zonu protivvazdušne odbrane“.
Mala ostrva, velike posledice
Sporna ostrva koja Kinezi nazivaju Diaoju, a Japanci Senkaku, zauzimaju površinu od sedam kvadratnih kilometara. Spor se vodi pre svega oko suverenih prava Japana i Kine. Ali i oko prirodnih sirovina i važnih međunarodnih ruta za plovidbu brodova. Konflikt opterećuje i rastući nacionalizam u oba tabora.
S obzirom na to da ne postoji institucionalizovan sistem za tretiranje pomorskih incidenata, opasnost od eskalacije je velika. To bi imalo posledice širom sveta. SAD bi morale da intervenišu zbog jednog Sporazuma o bezbednosti sa Japanom. Američki ministar odbrane Čak Hejgl je potvrdio: „Mi izvršavao obaveze prema našim saveznicima i partnerima.“
Teško je izmeriti ekonomsku štetu u svetu izazvanu konfliktom. SAD, Kina i Japan su tri najveće privredne nacije sveta, ali, „i nemački i evropski privredni interesi bi bili pogođeni sukobom“, tvrde autori studije nemačke fondacija „Nauka i politika“ i to potkrepljuju impresivnim brojkama: Trgovina sa Istočnom Azijom činila je 2012. više od četvrtinu ukupne trgovine Evropske unije.
Posrednik Evropa
Evropska unija je ipak uzdržana. „Zvanična reakcija EU ograničava se na pozivanje obe strane na mirno okončanje spora“, navodi se u studiji fondacije „Nauka i politika“. Pri tom bi baš EU mogla više da učini, jer za razliku od SAD i drugih istočnoazijskih nacija, ona nije direktno upletena u konflikt. Fondacija, koja savetuje i Bundestag i nemačku Saveznu vladu, predlaže: „Iz tih razloga bitno je da EU sada preventivno deluje. To zahteva intenziviranje političkih odnosa EU sa Istočnom Azijom.“ Neophodno je da se formuliše strategija za Istočnu Aziju - u interesu EU.
Pri tom bi posredništvo mogli da podstaknu najpre naučnici, bivši politički nosioci odluka, civilno društvo i nezvanični predstavnici. Fondacija završava studiju rečima: „Time bi se Evropska unija profilisala kao samostalan akter u regionu - između SAD i Kine.“
Autori: Rodion Ebighauzen / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković