"Umereni velikosrbin" T. Nikolić

Pod naslovom „Za siromašne i zapad“ Zidojče Cajtung piše: „Srbija ne oskudeva u političkim strankama. U ovoj balkanskoj zemlji registrovano je više od 400 političkih grupacija. Najveći broj među njima je toliko beznačajan da se nikada nije ni pojavio na izborima. Sada je Srbija dobila novu partiju, o kojoj će ubuduće najverovatnije biti mnogo govora. Na juče održanom osnivačkom kongresu Srpske napredne partije - skraćeno SNS - bilo je prisutno više hiljada pripadnika iz cele zemlje. Time je u potpunosti okončan razlaz sa Srpskom radikalnom strankom, koja je od njenog osnivanja početkom devedesetih godina nastupala sa zapaljivim parolama i dobrovoljcima. Napredna partija – ako su ankete tačne, po političkoj snazi je na drugom mestu u zemlji. Osnivača partije, Tomislava Nikolića, Zidojče opisuje kao „umerenog velikosrbina", koji sa svojom Srpskom naprednom strankom želi da se angažuje za ulazak Srbije u EU. On je u međuvremenu povukao svoju spornu izjavu, po kojoj Srbija treba da bude „ruska provincija“. Nikolić sada kaže: „Srbija treba da bude most izmedju istoka i zapada". Njegov cilj je i unija sa Republikom Srpskom.

Podržavljenje industrije - pametan predlog?

Udarna tema je naravno finansijska kriza, najčešće se piše o predlogu francuskog predsednika Nikole Sarkozija koji bi da krene u delimično podržavljenje industrije, jer strahuje da bi zbog niskih kurseva na berzi moglo doći do preuzimanja koncerna od stranih investitora. Zidojče cajtung prenosi kako je Sarkozi rekao da je predlog delimičnog podržavljivanja evropskih koncerna njegova lična ideja. Francuski predsednik se založio i za stvaranje evropske privredne vlade.

Frankfurter Algemajne cajtung komentariše : „Istorija nas uči da finansijske krize u određenom vremenskom razdoblju prati slabost konjukture, da bi zatim usledio nagli privredni rast. Sve dok nema naznaka teške recesije, finansiranje prezaduženih konjukturnih programa je više štetno nego korisno. Sarkozi predlaže učešće države u takozvanoj ključnoj industriji, koja bi ponovo mogla da se finansira samo iz kredita ili poreza. Za tako nešto ne postoje razumni razlozi".

Špigel onlajn je još oštriji: "Predlogom za delimično podržavljenje najvažnijih industrijskih giganata EU, francuski predsednik Sarkozi iznervirao je predstavnike nemačke vlade. Nemačka žestoko odbacuje ovaj predlog. Stručnjaci smatraju da je reč o daljem potezu u etabliranju francuskog protekcionizma na evropskom tlu".

Siromaštvo u Nemačkoj - sve veće

Elektronski mediji, regionalna i nadregionalna štampa veliku pažnju posvećuju sve većem siromaštvu u Nemačkoj. U Zidojče cajtungu čitamo: "Siromaštvo najbrže raste u Nemačkoj. Poslednjih godina daleko brže nego u svim drugim industrijskim zemljama. To je rezultat jedne studije Organizacije za privrednu saradnju i razvoj, skraćeno OECD. Konstatovano je da se gubitnici u Nemačkoj u velikom broju mogu naći medju mlađim generacijama. 16 odsto dece je siromašno, što znači da je pogođeno svako šesto dete".