Od klicanja u svom pobedničkom govoru u aprilu ove godine, izraelskom premijeru nije ostalo mnogo. Otprilike šest nedelja kasnije, Benjamin Netanjahu morao je, bar indirektno, da prizna da mu nije pošlo za rukom da formira funkcionalnu koaliciju.
Ali umesto da mandat za formiranje vlade vrati predsedniku Rivlinu, genijalni „Bibi“, kako ga u narodu popularno zovu, manevriše kako bi prevazišao ovu krizu: poslanici Kneseta su po hitnom postupku izglasali raspuštanje parlamenta i raspisivanje novih izbora za 17. septembar.
Drugi izbori za samo šest meseci – to je čisto rasipanje miliona, prekorevao je Netanjahu i tako u stvari već ušao u predizborni modus. Jer, on je već odavno označio krivca, a to je Avigdor Liberman, vođa partije „Izrael naša kuća“ koju mahom podržavaju doseljenici iz Rusije. Njega je Netanjahu optužio je da je osujetio formiranje vlade.
Vojni rok samo za ultraortodoksne?
Upravo je Liberman sa svojih pet poslanika bio neophodan „Bibiju“ za većinu u parlamentu. Liberman je toga bio svestan i s tim u skladu bili su i njegovi nastupi. Ćvrsto se držao svog centralnog zahteva: da ortodoksni Jevreji moraju da služe vojni rok. Oni su od toga oslobođeni još od od osnivanja države Izrael. Da je Netanjahu pristao, razljutio bi svoje ortodoksne koalicione partnere – a ni bez njih, kao ni bez Libermana, ne bi imao potrebnu većinu.
Oko teme „ortodoksni Jevreji i vojska“ neprestano traju sporovi. Sekularne partije uvek su se uzdržavale da donesu jasnu i dalekosežnu odluku, jer sa izbornim cenzusom od 3,25 odsto religiozne i ortodoksne partije uvek uspevaju da uđu u parlament, a do sada su uvek bile i u vladi.
Novi izbori kao zaštita
I umesto da stvari nazove pravim imenom, Netanjahu sada demonizuje Libermana kao „levičara“. Pored toga što su te tvrdnje netačne, to bi ujedno trebalo i da se prikrije da Netanjahu ponovo u prvi plan stavlja svoje sopstvene interese. On se nadao da bi mogao da iskoristi tu sada već mrtvu koaliciju i progura zakon kojim bi se premijer koji je trenutno na funkciji zaštitio od krivičnog gonjenja. Na primer on lično, protiv kojeg se već dugo vode istrage za korupciju i slične delikte. Vrhovni tužilac je još pre prethodnih izbora najavio kao mogućnost podizanje optužnice, koja bi zavisila od saslušanja Netanjahua zakazanog za početak oktobra.
Da je Netanjahuu pošlo za rukom da formira vladu, onda bi mogao da naredne mesece iskoristi kako bi podigao pravni zid koji bi ga zaštitio od sudskog procesa. To bi moglo i da objasni zašto se Netanjahu odlučio za nove izbore i nije vratio mandat za formiranje vlade. Sada je tako na čelu prelazne vlade iz koje niko ne može da se povuče ili bude otpušten. Istovremeno, to je vlada koja nikako neće biti u mogućnosti da poveća zaštitu od pravosuđa za svog premijera.
„Bibi“ može da bude zadovoljan svojim poslednjim strateško-taktičkim manevrima, ali čak i on bi trebalo da prihvati da je „uspešni model Netanjahu“ zašao u godine kada ima samo još ograničeni rok trajanja.