Ustav po meri Sija Đinpinga
27. februar 2018.
Najava kineskih medija da broj predsedničkih mandata ubuduće više ne bi trebalo da bude ograničen, pokrenula je niz ironičnih komentara na kineskim društvenim mrežama. Evo nekoliko primera: „Da li živim u Kini ili Severnoj Koreji? – „Majka mi je rekla da za vreme Sijevog mandata treba da nađem muža. Onda više ne moram da žurim“ – „I Kina sada ima političara zvanog Mugabe“. Robert Mugabe je kao što je poznato u Zimbabveu tri decenije bio na vlasti. Te i slične komentare kineska cenzura brzo je uklonila.
- pročitajte još: Veliki kormilar 2.0
Ukidanje gornje granice za predsednički mandat sledeći je logičan korak u betoniranju moći „velikog Sija“ (Si Dada), ime koje se u međuvremenu u narodu uvrežilo za Sija. Već na partijskom kongresu prošlog oktobra, odustajanjem od predstavljanja potencijalnog naslednika na mestu šefa partije za narednih pet godina, postalo je jasno da će za Sija važiti nova pravila.
„Promena ustava užurbanim tempom“
Kineski predsednik, kao šef države, ima više reprezentativnu funkciju. Taj ustavni organ postoji tek od 1982. godine. Ipak ta relativno nevažna funkcija se u državnim medijima spominje na drugom mestu kada se nabrajaju tri Sijeve zvanične funkcije: „Generalni sekretar Centralnog komiteta, predsednik države i predsednik Centralne vojne komisije“. Poslednja funkcija je odlučujuća za osiguranje vrhovne vlasti partije na vojskom.
- pročitajte još: Tigar od papira, kineski zmaj
Samo za funkciju predsednika države do sada je postojalo ograničenje mandata, ali ne i za šefa partije i predsednika Vojne komisije. Kada je reč o predsedniku Vojne komisije od kraja Maove ere, krajem sedamdesetih godina postoji nezvanično ograničenje na takođe dva mandata. Pre Sija Đinpinga, samo je Đang Cemin ostao na čelu Vojne komisije još skoro dve godine nakon što je napustio predsedničku funkciju, što je u partiji bilo krajnje sporno. To da kineski predsednik pa završetku mandata i dalje bude šef partije i vojske, bilo bi teško zamislivo. Ali novom izmenom ustava, „Si bi teoretski mogao Kinom da vlada duže nego što je Mugabe vladao Zimbabveom“, kaže istoričar Žang Lifan.
U razgovoru za DW on ukazuje na „užurbani tempo“ u postupku izmene ustava. Pismo Centralnog komiteta Komunističke partije 26. januara je, uz odgovorajući „predlog“, upućeno Stalnom komitetu Nacionalnog narodnog kongresa. Četiri dana kasnije, Stalni komitet jednoglasno je usvojio nacrt za izmenu ustava. Sledećeg ponedeljka (5.3.) oko 3.000 delegata okupiće se na 13. Nacionalnom narodnom kongresu. Tamo bi trebalo da bude usvojena izmena ustava, za šta je potrebna dvotrećinska većina.
Nova služba za borbu protiv korupcije
Pored Sija, postoji još jedno ime koje je u vezi sa planiranom izmenom ustava: sedamdesetogodišnji Van Čišan, koji se 2017. godine na 19. kongresu partije zbog starosti povukao sa mesta stalnog člana Politbiroa. On je Sijev blizak saradnik i njegovo ime je sinonim za Đinpingovu kampanju protiv korupcije, bez presedana.
- pročitajte još: Kineski sistem apsolutne kontrole
Novi nacrt ustava predviđa formiranje „Nacionalne nadzorne komisije“, specijalne službe za borbu protiv korupcije, u rangu ustava. Za njenog šefa je predviđen Van Čišan, kojeg formalno treba da izabere Narodni kongres, kao i premijera, predsednika Ustavnog suda i glavnog državnog tužioca. Sve su to državni organi za koje su i dalje predviđena najviše dva mandata. Samo bi za predsednika države sada trebalo da postoji izuzetak.