Uticaj Turske na Balkanu stagnira
18. oktobar 2018.„Svako ko poznaje Tursku, kada dođe u glavni grad Kosova, osećaće se kao kod kuće. Većina modernih zgrada, banaka, poslovnih objekata izgledaju poput onih u Istanbulu – gradile su ih turske firme. Aerodrom u Prištini takođe podseća na manju verziju aerodroma Ataturk u Istanbulu.'Turska je Kosovo, Kosovo je Turska' - ova izjava turskog predsednika iz 2013. godine barem je vizuelno tačna.
Erdogan voli da govori o takvim temama. 'Mi moramo biti tamo gde su nekada bili naši preci', rekao je on u novembru 2012. To je bio govor koji opisuje njegovu viziju budućnosti i motivaciju njegove spoljne politike.'Nas pokreće duh onih koji su utemeljili Osmansko carstvo', rekao je tada, a tako i danas misli. On sebe doživljava kao osnivača carstva."
Tako počinje reportaža uglednog nemačkog lista Velt posvećena Erdoganovoj nameri da proširi svoj uticaj na Balkanu. U njoj se navodi i kako je širenje turskog uticaja najvidljivije na Bliskom istoku, gde su turske trupe raspoređene u Siriji, Iraku i Kataru, dok se turska mornarica, koja je poslednjih desetak godina umnogome bolje naoružana, koristi se kao potencijalna pretnja protiv Grčke, južnog Kipra i Izraela.
Na Balkanu i jugoistočnoj Evropi, kao nekadašnjem evropskom posedu Osmanskog carstva, Erdogan želi da ostvari svoj uticaj, ali ne upotrebom oružja, već kulturnom i verskom promocijom, izgradnjom škola, studentskih domova, ulaganjima, kreditima... piše još u Velt.
U Tirani se gradi ogromna džamija, čiju izgradnju finansiraju Turci, a biće završena 2019. I Vlada Rumunije 2015. godine je potpisala sličan sporazum s Ankarom za izgradnju takođe ogromne džamije, koja bi mogla da primi i do 2.000 vernika. Obnavljaju se džamije i spomenici iz osmanskog perioda u Mađarskoj, a to slede i investicije, poput gradnje autoputa u Bosni i Hercegovini, dok u Srbiji turski investitori grade 20 elektrana. Za Kosovo je Turska treći najvažniji trgovinski partner, a u Srbiji se ubraja među deset najvažnijih partnera. Najveća albanska banka i tamošnji Telekom su u turskim rukama. Sve su to poluge na temelju kojih Turska pokušava da ojača svoj uticaj na Balkanu, navodi se u Veltu.
„Iz dobrog razloga bosanski muslimani imaju bliske veze s Turskom: oni su se osećali napušteno u ratovima u bivšoj Jugoslaviji. U srcu Evrope su 90-ih godinama masakrirani desetine hiljada civila, a Zapad to nije uspeo da spreči. U očima mnogih Bosanaca i Hercegovaca se ta činjenica posmatra i u svetlu toga da su žrtve uglavnom bili ‘samo‘ muslimani. Osim toga, nakon balkanskih ratova tokom 1912. i 1913. godine, nekoliko miliona muslimana pobeglo je u današnju Tursku."
Svoj uticaj Turci u BiH i na Kosovu koriste i za zatvaranje škola koje je osnovao Gulen i koje su bile zamišljene da odgoje i privuku turkofilnu generaciju u Evropi. No, taj uticaj i dalja ekspanzija još od 2016. godine u jugoistočnoj Evropi stagniraju. Razlozi su: pokušaj puča 2016, migrantska kriza 2015. i aktuelna ekonomska kriza u Turskoj.
„Izgradnja velike džamije u Budimpešti postala je nezamisliva nakon migrantske krize. Mađarski premijer Orbán, koji je najpre pristao na izgradnju, sada se pojavljuje kao spasitelj Zapada i on sebi iz političkih razloga ne može da priušti džamiju. Upitna je i izgradnja džamije u Bukureštu, jer lokalni muslimani zemljište koje su dobili žele da vrate gradskoj upravi, jer bi njena izgradnja bila ‘previše skupa‘", piše kolumnista Velt-a.
Zbog ekonomske krize nije jasno kako će vlada u Turskoj postići zadate ciljeve, poput planiranog ulaganja u Srbiju u visini od pet milijardi dolara. Erdoganov politički san o Balkanu bi mogao propasti, jer Kosovo, Bosna i Hercegovina i Albanija žele da postanu deo EU, koja tamošnjim zemljama može ponuditi više novca i bolju budućnosti od Turske, zaključuje se u tekstu Velt-a.
Hrvatski Agrokor sve više ruski
Agrokor iz Hrvatske, koji je bio jedan od vodećih trgovinskih koncerna u istočnoj Evropi, vjerojatno bi mogao pasti u ruke Rusa, piše Frankfurter agemajne cajtung.
„Budućnost najvećeg privatnog preduzeća u zemlji biće odlučena u novembru, kada će sud u Zagrebu odlučiti o nagodbi s poveriocima. Sporazum, koji je potpisan u julu, predviđa da bivši glavni finansijeri moraju postati suvlasnici Agrokora. Ako se tako i odluči, onda ovaj koncern preuzima ruska Sberbanka, koja je vlasnik gotovo 40 posto deonica, čime će postati najveći pojedinačni deoničar. A ruska VTB banka je vlasnik još oko osam posto deonica. Prema onome što se do sada moglo čuti, obe banke će pokušati da dođu do većinskog paketa deonica, a potom će pokušati da prodaju delove koncerna. Kao posebno atraktivan deo ovog preduzeća za potencijalne kupce je sektor za proizvodnju hrane u Agrokoru."
U tom sektoru, kako se dalje navodi, su mesna industrija PIK, Zvijezda, Jamnica i Ledo, a svi oni su tržišni lideri u najnovijoj državi članici EU i nekim susednim zemljama, te bi mogli biti interesantni i za zapadne lance supermarketa. Nemački koncerni u Zagrebu, kako stoji u tekstu, „već kucaju na vrata". Zanimljivi sektori Agrokora za potencijalne kupce biće i preduzeća Belje i Vupik, veleprodaja i maloprodaja Konzumovih supermarketa i Tisak.
Iskusni konsultant Rajner Bizenberger, direktor konsultantske kompanije Alix-Partners, koja radi za Agrokor, smatra da preostala grupacija pak ostaje "sistemski važan konglomerat". Konstrukcija da je Agrokor "preveliki da bi pao", ranije je nekoliko puta izneta u javnosti. "Šta će se dogoditi sa Agrokorom zavisi od novih vlasnika. Jasno je pak jedno: mnoge kompanije imaju interes za kupovinu delova Agrokora, posebno strateški investitori", zaključuje Bizenberger u članku Frankfurter algemajne cajtunga.
Priredio: Faruk Šabanović