Uvek su nam drugi krivi

Čak im se i dive, glorifikuju ih i smatraju herojima koji su branili interese sopstvene nacije. Proces suočavanja s prošlošću obavlja se uglavnom zbog pritiska spolja. Odvija se sporo. Uvek su krivi drugi, svako se smatra žrtvom. I to 20 godina posle raspada Jugoslavije.

Hrvatska je podeljena u suočavanju sa sopstvenom prošlošću. Prošlog meseca izrečena je presuda trojici hrvatskih generala Anti Gotovini, Ivanu Čermaku i Mladenu Markaču. Optužnica ih je teretila, između ostalog, za proterivanje civila za vreme vojne operacije „Oluja“ 1995. godine.

Hrvatska između sumnje i odobravanja

Srpski pobunjenici unutar Hrvatske, koji su proglasili Republiku Srpsku Krajinu, nisu hteli da priznaju nezavisnost Hrvatske. Borci za ljudska prava smatraju da procesi protiv ratnih zločinaca, kao što je bio taj protiv generala Gotovine, predstavljaju šansu za suočavanje s prošlošću i oproštaj. Direktorka hrvatske nevladine organizacije „Dokumenta – Centar za suočavanje s prošlošću“ Vesna Teršelić nada se da će ta presuda podstaći i druge procese protiv ratnih zločinaca.

S druge strane, hrvatski veterani kritikuju osudu Gotovine. Najglasniji među njima je Željko Sačić. On je ogorčen procesima protiv ratnih zločinaca, a u vezi sa akcijom „Oluja“. Sačić kaže da svaki građanin Hrvatske zna istorijsku istinu: Domovinski rat im je bio nametnut, akcija „Oluja“ je bila je pravedna i u skladu s međunarodnim pravom. To je, kaže Sačić, bila „odbrambena akcija protiv okupacije agresora iz Srbije, Crne Gore, JNA i jednog dela pobunjenog srpskog stanovništva iz Hrvatske“.

„Ako nas proglase za ratne zločince, šta će reći ljudi u Evropi? Šta će o nama misliti Nemci? Izgledaće kao da je Hrvatska izgrađena na ratnim zločinima“, kaže taj veteran.

Za hrvatskog novinara Srđana Dvornika nacionalizam u hrvatskom društvu još uvek je duboko ukorenjen. On kritikuje opšteprihvaćeno mišljenje u narodu da „naši“ nisu krivi. „Danas znamo da je u akciji „Oluja“ ubijeno 700 ljudi. Te činjenice se ignorišu, i ta akcija se čak opravdava, kaže Dvornik.

BiH: Drugi su još više krivi

„Naravno da je važno to da li čovek ima jednu ili hiljadu fleka. Tokom četiri godine rata legalne bosanske vojne jedinice počinile su manje zločina nego ilegalne srpske grupacije za samo jedan sat“, kaže Bakir Izetbegović, član predsedništva BiH. Iako su krivi Srbi, i njegovi zemljaci su tokom ratnih dešavanja činili zločine, priznaje Izetbegović. Uprkos užasnoj prošlosti svi sada moramo da gledamo napred.

Međutim, narod ne čuje njegov poziv na pomirenje. BiH je još uvek duboko podeljena. Ima škola u kojima su đaci iz različitih etničkih grupa – podeljeni. Podela između srpskog, hrvatskog i bošnjačkog naroda duboko je zadrla u sve pore društva, a političari koji propagiraju dijalog – nisu omiljeni.

Srbija: Suočavanje s prošlošću tek sad može da počne

Srbija piše novo poglavlje svoje istorije. Nešto slično rekao je (26.5.) predsednik Srbije Boris Tadić na dan kada je uhapšen Ratko Mladić. Međutim, mišljenje se ne može promeniti od danas do sutra.

Direktorka nevladine organizacije „Fond za humanitarno pravo“ Nataša Kandić kaže da za Srbiju tek sad počinje pravo suočavanje sa sopstvenom prošlošću. „Sada imamo jednu vrlo konkretnu raspravu u koju je uključeno čitavo društvo. Ovde se to do sada nije dogodilo, iako su donete veoma važne presude i osuđen čitav nekadašnji vrh Republike Srbije. Taj proces tranzicione pravde zapravo ide veoma sporo, čak ponekad i korak nazad“, kaže Nataša Kandić.

Na vest o hapšenju Ratka Mladića ljudi na ulicama Beograda reaguju različito: „Krajnje je vreme bilo. Trebalo bi da ga izvedu pred naš sud.“

„Meni to nije dobro. Drugi štite svoje ljude, a mi im naše serviramo na tacni.“

Sudeći po anketi Nacionalnog saveta za saradnju sa Haškim tribunalom, sprovedenoj sredinom maja, 51 odsto građana smatra da Ratko Mladić ne treba da bude izručen Haškom tribunalu. Za njih 40 odsto, Mladić je heroj.

Autori: Rajna Brojer, Mirjana Dikić, Dijana Roščić
Odg. urednik: Jakov Leon