Šta će još sve izaći na videlo? Naravno da se moglo poći od toga da će u skandalu sa izduvnim gasovima kod najvećeg proizvođača automobila u Evropi, da uslede nove neugodnosti. I to odjednom sa svih strana. S jedne strane su to američke službe za zaštitu prirodne sredine koje su uverene da postoje nove nepravilnosti. S druge strane su zahtevi za revizijom unutar koncerna, kao i to što spoljni savetnici i advokati sve više pojedinosti iznose na svetlo dana. Da stvar bude gora, američka Služba za kontrolu saobraćaja, uzela je na nišan fabriku u Volfsburgu jer Folksvagen nije po propisima preneo podatke o nezgodama.
Pravi ljudi?
Sve to zajedno je veoma eksplozivna smesa – pri čemu je novom šefu Matijasu Mileru već dovoljno mučno to što pokušava da prevede koncern preko minskog polja u bolja vremena.
Pri tom takođe nije sigurno ni da li su osobe koje sada upravljaju bez putera na glavi. Miler je, činjenica, pre toga bio šef Poršea i prilično daleko od mahinacija Folskvagenovig prevaranata – ali ipak dovoljno blizu da je teško reći da baš ništa nije znao. Isto kao i Hans-Diter Peč, koji je sada zadužen za finansije, a godinama ranije je operisao u samom centru moći. On je tek nekoliko nedjelja na mestu nadzornika i samim tim glavni čovek zadužen da sve razjasni. I šta smo od njega poslednjih sedmica čuli? Skoro ništa. A i ono što je govorio, bilo je tako grozno, kao i njegova izjava u utorak nakon što su javnosti postale poznate nove nepravilnosti. „Ova problematika morala bi da bude podsticaj za Nadzorni odbor, što znači da se učini sve što je moguće“... Bla, bla, bla... E sad je stvarno dosta!
Tempirana bomba
Ili oni u Volfsburgu još nisu shvatili da sede na tempiranoj bombi, ili im je pak jasno, ali pokušavaju da spreče paniku, kako među radnicima, tako i na berzi. U svakom slučaju, na berzi im to nije uspelo. Akcije Folksvagena su ove srede drastično pale, a kraj se ne nazire. Da li je odgovornima u Volfsburgu uopšte jasno šta je u igri? Ipak, sigurno je da će se njihovo izopačeno delovanje odraziti na celokupnu nemačku industriju, jer Folksvagen je, pored Simensa, najvažniji nemački koncern. Pa kakav onda mora da je mulj unutra, kada, osim novih nepravilnosti, iz koncerna nije izašlo ništa opipljivo?
Kada će javnost konačno da sazna nešto više? Vlasnici Folksvagenovih vozila i dalje se ostavljaju u neznanju kada i kako će moći da vrate vozila. U velikim nemačkim novinama objavljeno je jedno jedino izvinjenje u kojem se proizvođač automobila izvinjava i moli da mu se veruje. Ali, od tada su prošle četiri sedmice. I? Jel' to sve? Ako uzmemo u obzir da će biti potrebne hiljade različitih varijanti popravke pogođenih automobila, zašto onda ćutanje?
To zapravo pokazuje mnogo više: da je taj automobilski gigant na putu ka svetskom vrhu izgubio kontrolu. Dobro je barem to da je novi šef za početak zaustavio ludilo. Ali to nije dovoljno. Sada zaista mora sve da se iznese na videlo i to što pre. Takođe bi moralo uskoro da se počne s vraćanjem vozila ili obeštećenjem Folksvgenovih kupaca. Mora da se da barem neki znak. Doduše, može se pretpostaviti da će se koncern s tom aferom nositi godinama, ali njegovi preplašeni kupci ne bi smeli toliko da čekaju.