Moje iskustvo sa Sputnjikom V
1. februar 2021.
Paralelno s vakcinacijom, u Rusiji je u toku treća faza testiranja cepiva Sputnjik V. Među dobrovoljcima je bio i dopisnik DW Sergej Satanovski. On je u decembru primio prvu, a kasnije i drugu dozu vakcine. Ispitivanje ruske vakcine Sputnjik V zvanično neće biti okončano dao maja ove godine, ali Satanovski je odlučio da sazna šta je s njim i obavio je test na antitela.
Pre testiranja na antitela bio sam dobro, prošao sam obe vakcinacije bez neželjenih efekata. Za Novu godinu otputovao sam kod moje 74-godišnje bake koja živi u blizini Sankt Petersburga. Iako nisam imao simptome, na dan polaska uradio sam PCR-test i bio je negativan.
Moja baka se pre godinu dana preselila iz Sankt Petersburga na selo i otada izbegava grad zbog pandemije. Kuću na selu greje na drva, a jednom nedeljno odlazi u kupovinu do najbližeg grada u kojem živi oko 17.000 ljudi. Ali ni selo 300 kilometara udaljeno od Sankt Petersburga nije pošteđeno korone.
Baka je počela da kašlje prvog dana Nove godine, a to se nastavilo i sutradan. Najpre smo pomislili da se, zbog niskih temperatura, prehladila. Trećeg januara sam se vratio u Sankt Petersburg i tada mi je temperatura porasla na 37,4, a počelo je i da me boli grlo. Iste simptome imala je na selu i moja baka.
Kod mene su simptomi nestali već nakon dva dana, ali su kod bake i dalje bili tu. Pozvala je lekara koji joj je uradio PCR-test – i bila je pozitivna. Hospitalizacija nije bila potrebna, ali tok bolesti je bio prilično težak: tri nedelje uz temperaturu, slabost i visok pritisak. I ja sam ponovo uradio PCR-test i on je ponovo bio negativan.
Prilično velika količina antitela
Vadim Linjev, direktor laboratorija bolnice Šadkevič u kojoj sam vakcinisan, kaže da je za tok bolesti presudne količina virusa kojom je telo zaraženo. Ako se vakcinisani pacijent zarazi manjom količinom virusa, moguće je da neće ni primetiti zarazu, a kod veće količine virusa i jače zaraze, vakcina ublažava tok bolesti.
U mom slučaju dogodilo se tačno to: suočio sam se s velikom količinom virusa, ali tok bolesti je bio blag zahvaljujući antitelima. Mojoj baki je bilo gore nego meni. U međuvremenu je i ona dobila negativan rezultat na PCR-testu i oporavlja se.
Nekoliko dana nakon što sam se vratio iz Sankt Peterburga, testirali su me na antitela i sledećeg dana sam dobio rezultat: 310 relativnih jedinica po mililitru krvi. To je vrlo dobro, pomislio sam. A to je potvrdio i Dmitrij Denisov, direktor u moskovske laboratorije Heliks: „Imate prilično visok nivo antitela u poređenju s drugim vakcinisanim ljudima ili onima koji su se oporavili od kovida 19“.
Jedno je sigurno: antitela koja su pronađena na meni rezultat su vakcinacije. Ona ne bi mogla da se formiraju toliko brzo i u tolikoj količini da nisam vakcinisan, odnosno da su mi u okviru testiranja ubrizgali placebo.
Da li vakcina sprečava bolest?
Denisov kaže da bi imuni odgovor na istu vakcinu može da se razlikuje od čoveka do čoveka. „Odgovor imunog sistema zavisi od mnogo faktora: od drugih pridruženih bolesti, od novih infekcija, od prehrambenih navika i individualnih karakteristika“, kaže direktor Heliksa.
Ipak, ne može se sa sigurnošću reći da li količina antitela koju ja sada imam pruža stopostotnu zaštitu od korona-virusa. „To se ne može reći prvenstveno zato što je vakcinacija u svetu tek započela i postoji veoma mali broj kliničkih ispitivanja efekata vakcinacije“, objašnjava Denisov.