Vanredni izbori – kako, kada, zašto?
31. decembar 2018.
Uprkos političkim turbulencijama u protekloj godini će Angela Merkel i u 2019. ostati broj jedan. Doduše, deo moći je već prepustila, više nije predsednica Hrišćansko-demokratske unije (CDU) nego „samo“ kancelarka na čelu koalicije sa Socijaldemokratama.
„Angela Merkel i dalje sve konce drži u rukama“, kaže politikolog Torsten Fas. „Ako ona to sama ne želi, nemoguće je oterati s kancelarske funkcije“, dodaje Fas. Jer, otkad je Merkel otišla sa vrha stranke postavlja se pitanje da li će nova liderka Anegret Kramp-Karenbauer poželeti da prevremeno uskoči i u kancelarsku fotelju.
Onoliko dugo koliko Merkel želi
Ali i inače važi da nije lako oboriti sa trona jednu kancelarku ili kancelara. Parlament ne može tek tako da zaključi da nema poverenja u šeficu Vlade i da je smeni.
Tako je bilo ranije, posebno u Vajmarskoj Republici, ali ta vrsta nestabilnosti smatra se jednim od glavnih faktora što su nacisti došli na vlast. Iz toga su izvučene pouke – glasanje o nepoverenju u Bundestagu mora biti „kontstruktivno“ što znači da potencijalni naslednik ili naslednica kancelarke mora dakazati da ima dovoljnu podršku pre nego što se smeni kancelarka.
Do sada je Angela Merkel na pitanje koliko dugo će još ostati na položaju odgovarala ukazujući na regularni kraj mandata, dakle 2021. No kancelarka je spremna i na nagle obrte kao što je pokazalo povlačenje s mesta liderke CDU. Dakle nije isključeno da preko noći najavi ostavku. Kao što je to 1974. učinio Vili Brant.
Ustav za ovakve slučajeve ne predviđa isključivo nove izbore. Vladu privremeno može voditi i prelazni kancelar sve dok Bundestag ne izabere novog. No to ne bi bio državnički odlazak u stilu Angele Merkel.
Mnogo elegantnije bi bilo pred parlament postaviti takozvano pitanje povjerenja kao što su to već učinili i drugi umorni kancelari. Ako se ranije u stranci i koaliciji dogovori naslednik, onda bi sve moglo da prođe glatko. Upravo bi Kramp-Karenbauer, poznata pod akronimom AKK, mogla da bude ta – ona je uostalom u „misiji penzija“ Angele Merkel dobila važnu ulogu. Smatra se nastavljačem politike kancelarke premda je kritikuje oko nekih pitanja.
Promena partnera ili prevremeni izbori?
Tako barem stvari stoje što se teorije tiče. „Stranke vladajuće koalicije su prilično nervozne, njihova popularnost i ugled su na dnu. To tako ne može dalje“, kaže politikolog Fas. Pre svega je Socijaldemokratska stranka Nemačke (SPD) nestabilna.
Nakon izbora za Evropski parlament u maju – u slučaju očekivanog fijaska – ojačaće glasovi onih Socijaldemokrata koji traže raskid koalicije. Uostalom, ta stranka je za jesen 2019. najavila neku vrstu rekapitulacije rada Vlade pa će odluku doneti najkasnije tada.
Merkel bi mogla, prema jednom scenariju, da nastavi s radom na čelu manjinske vlasti uz toleranciju Liberala i Zelenih. Za više od ovoga Liberali, barem pod kancelarkom Merkel, nisu spremni. AKK bi možda mogla da preuzme kormilo već 2020. i sa Liberalima dogovoritpravu koaliciju. Onda je pitanje da li bi na to pristali Zeleni – naime, njihova trenutna snaga daleko je veća od broja poslanika u parlamentu.
Kako god, i Demohrioćani i Socijaldemokrate žele da izbegnu prevremene izbore već 2019. Popularnost vladajućih stranaka je trenutno tako niska da bi mnogi poslanici novim izborima karijeru i položaj stavili na kocku. Demohrišćani se kotiraju trenutno na 29 odsto glasova, a SPD na svega 15 odsto. Zeleni su ojačali na 19, slede desničarska Alternativa za Nemačku sa 15, te Levica i Liberali sa po 9 odsto.
Ni predsednik Nemačke Frank-Valter Štajnmajer, koji je prema Ustavu dužan da raspiše nove izbore, nije deklarisani pobornik novih izbora što se pokazalo i krajem 2017. kada je, uprkos mučnim koalicionim pregovorima, odbacivao ponavljanje glasanja.
Dobri izgledi za desničare
Ono što govori u prilog Angeli Merkel je činjenica da nju većina građana i dalje želi na mestu kancelarke. Poslednje ispitivanje javnog mnjenja je čak pokazalo porast njene popularnosti. No najveći protivnici iz desno-populističkog ugla bi joj i u novoj godini mogli zadavati glavobolje.
Na primer na Evropskim izborima. „Ovakvi sporedni izbori su pre svega voda na vodenicu strankama protesta“, kaže politikolog Fas. U Evropskom parlamentu Alternativa za Nemačku (AfD) želi da se umreži s populistima iz Italije i Austrije. Uspeh ovog nauma je upitan. No izbori će gotovo izvesno evroskeptičnim strankama doneti više poslanika, novca i uticaja.
Osim toga su 2019. na jesen na redu i izbori u nekoliko istočnonemačkih pokrajina. U Tiringiji, Saksoniji i Brandenburgu bi AfD mogao da postane najjača stranka. Plan Angele Merkel prema kojem CDU u 2019. mora povratiti birače koji su se okrenuli AfD-u bi mogao pasti u vodu. U tom slučaju preti zaoštravanje unutarstranačkih nemira.
„Izbori u novoj godini će biti presudni po pitanju opstanka savezne vlade“, kaže Fas. Ako se tako gleda, onda raste verovatnoća prevremenih izbora u Nemačkoj.