Varhelji: Srbija odaje pomešanu sliku, ali vidim i napredak
18. septembar 2020.
Da li će doći vreme da komesar za proširenje razmisli o institucionalnim aranžmanima sa Zapadnim Balkanom koji bi bili ispod praga punopravnog članstva? To pitanje postavlja komesaru EU za proširenje Oliver Varheljiju novinar Frankfurter algemajne cajtunga Mihael Martens, navodeći da već duže vreme postoji uzdržanost pojedinih zemalja EU u vezi s prijemom novih članica.
Varhelji odgovara: „Ono što mi nudimo jeste punopravno članstvo, kako su i odlučili šefovi evropskih država i vlada. A onima koji zahtevaju manje od toga odgovaram: Onda ne očekujte da će se taj region prilagođavati našim pravilima i ne očekujte da će taj region da nam bude bezbedan i stabilan sused“.
-pročitajte još: Škripa u transatlanskoj konstrukciji i nazadovanje Srbije
Komesar za proširenje takođe navodi da proces proširenja nije automatizam. „Izbor neke zemlje da pristupi Evropskoj uniji mora da bude ozbiljan. To je moguće samo stvarnim reformama u zemljama kandidatima, što one znaju.“
Poređenje Turske i Srbije
Govoreći o pristupnim pregovorima sa Turskom koji su počeli još 2005, Oliver Varhelji iznosi ocenu da je „Turska nazadovala“. A na konstataciju novinara da „na kraju krajeva to isto važi i za Srbiju“ i njegovo pitanje „da li je u pitanju manjkavost u samom procesu proširenja ili to leži na sasvim kandidatima“, komesar EU kaže:
„Srbija odaje pomešanu sliku, ali ja vidim i napredak. Predsednik Srbije je tokom cele izborne kampanje pred parlamentarne izbore u Srbiji u junu bio izričito za članstvo u EU. Videćemo kako će jasan ishod izbora da se odrazi na spremnost na reforme srpske vlade“, kaže Oliver Varhelji.
Komesar u intervjuu za nemački list podseća da su „zemljama koje žele da pristupe EU potrebne stabilne institucije. One bi morale da garantuju vladavinu prava, ljudska prava i zaštitu manjina. Proces proširenja je baziran na strogim, ali fer uslovima u čijem središtu je pravna država“, podseća Varhelji uz napomenu da „naša podrška na kraju pomaže zemljama da ispune demokratske kriterijume.
Šta sa kineskim investitorima
Komesar naglašava da Evropska unija želi da sve prestonice Zapadnog Balkana poveže autoputevima i železničkim prugama. „To su realni projekti koje ćemo finansirati, i to u toku mandata ove Komisije“.
-pročitajte još: Špigel: Vučić ima zaštitnika u EU
Na pitanje da li će EU finansirati takve projekte čak iako ih grade kineske kompanije, Varhelji odgovara da je „izričit cilj da se privrede Zapadnog Balkana tesno povežu sa EU“ i dodaje da „ne vidi kako bi to kineski investitori mogli da pobede na tenderima za autoputeve i železnice“.
A na podsećanje novinara frankfurtskog lista da su kineski koncerni to uspeli u projektu Pelješačkog mosta i pruge Beograd-Budimpešta, komesar ističe da su u pitanju „pojedinačni projekti“.
Upitan na kraju da oceni da li je EU, čak i kada ne nudi gotovo ništa, i dalje važnija za region od Kine, Rusije ili Turske, komesar EU Oliver Varhelji zaključuje: „Ako želimo da iskoristimo privlačnost, onda punopravno članstvo u EU mora da bude na prvom mestu“.
Priredio Svetozar Savić