Vašington i dalje vuče konce u Prištini
28. mart 2020.
Aljbin Kurti je takmičarski dočekao rušenje Vlade: „Bio je to neophodan pad za neophodni uspon!“, napisao je on na Fejsbuku. Sve partije s izuzetkom njegove, Samoopredeljenja, glasale su protiv njega.
Neposredni povod bila je Kurtijeva odluka da smeni ministra unutrašnjih poslova iz redova koalicionog partnera Demokratskog saveza Kosova (LDK), koji se zbog krize izjasnio za uvođenje vanrednog stanja dok je Kurti bio samo za ograničenje kretanja.
Premijer je smatra da se iza uvođenja vanrednog stanja krije mnogo više od borbe protiv pandemije. „Uvođenje vanrednog stanja se zahtevalo da bi se isprovocirali incidenti na severu Kosova i potom postigao novi sporazum sa Srbijom“, kazao je Kurti u parlamentu.
On je koalicionim partnerima prebacio tajne dilove sa SAD i predsednikom Kosova Hašimom Tačijem.
Činjenica je da SAD mesecima vrše pritisak da Kosovo ukine carine na robu iz Srbije i Bosne i Hercegovine. To je takođe uslov koji je Srbija postavila za nastavak dijaloga sa Kosovom.
Još kada je prethodni premijer Ramuš Haradinaj krajem 2018. uveo stoprocentne carine, razlozi su bili dublji od srpskog lobiranja protiv kosovskog članstva u međunarodnim organizacijama. Haradinaj je, naime, hteo da spreči dil sa Srbijom koji uključuje razmenu teritorija.
Prema rečima američkog stručnjaka za Balkan Danijela Servera, i danas postoje predlozi za sličan dogovor, koji uključuje i razmenu teritorija, ali ne i članstvo Kosova u Ujedinjenim nacijama.
Trampova administracija je u četvrtak demantovala postojanje takvog plana. Saopštenje su izdali specijalni izaslanik za Balkan Metju Palmer, Trampov specijalni izaslanik za pitanje Kosova Ričard Grenel i američki ambasador na Kosovu Filip Kosnet.
„Želimo da jasno stavimo do znanja da ne postoji nikakav tajni plan za razmenu teritorija između Kosova i Srbije, kao što spekulišu pojedinci. Specijalni izaslanik predsednika Ričard Grenel nikada nije video takav plan niti diskutovao o njemu“, stoji u saopštenju.
S blagoslovom SAD?
Ča i ako takav plan ne postoji, mnogi analitičari su mišljenja da SAD koriste pandemiju kako bi s vlasti svrgnule neprijatnog Kurtija. Tu se uklapa i tvit američkog ambasadora Kosneta, veče uoči glasanja o nepoverenju. „Radujem se sutrašnjoj sednici parlamenta za izglasavanje nepoverenja. Kao što sam danas rekao premijeru, važno je da parlament i kosovske institucije poštuju Ustav.“
Bivša izvestiteljka Evropskog parlamenta za Balkan, Doris Pak (CDU) reagovala je ljutito nakon svrgavanja Kurtija. „Usred korona-krize Kosovo upada u haos. Neoprostivo je da su vodeći političari LDK igrali perfidnu igru Tačija i Grenela.“
U Berlinu se sa zabrinutošću prati mešanje SAD na Kosovu, saznajemo u vladinim krugovima. Zamenik šefa poslaničke grupe Demohrišćana Johan Vadepul, kao i oba izvestitelja za Kosovo, Peter Bajer i Kristijan Šmit, naglasili su važnost dijaloga sa Srbijom koji bi predvodila Evropska unija. „Samo EU ovim zemljama nudi ozbiljnu i odgovornu perspektivu budućnosti.“
Ali, apeli EU na Kosovu jednostavno idu u prazno. Ambasadori EU, Francuske i Nemačke su pokušali da spreče glasanje o nepoverenju Vladi. I nemački državni sekretar za Evropu Mihael Rot je veče uoči glasanja izjavio da bi Kosovo trebalo da se koncentriše na borbu protiv virusa.
„Koronu nije briga za unutrašnjopolitička previranja i raspoloženja! Sada je važno preuzeti odgovornost, stati zajedno i zaštiti narod“, kazao je ovaj političar Socijaldemokrata.
Nemoćna EU
Nije se obaziralo ni na stav nemačke kancelarke Angele Merkel koja je u ponedeljak telefonirala sa Kurtijem i tako mu pružila podršku. „Savezna kancelarka i kosovski premijer se zalažu da Vlada Kosova što skorije nastavi dijalog o normalizaciji“, stoji u saopštenju Vlade Nemačke. Merkel podržava i postepeno ukidanje carina, kao i dijalog pod pokroviteljstvom EU.
No, još je nepoznato da li će doći do takvih pregovora. Sada će verovatno kosovski predsednik Hašim Tači – kojeg Kurti optužuje za korupciju, a Srbija za ratne zločine – ponovo preuzeti sudbinu zemlje u svoje ruke.
Tači više drži do Grenelovih reči, nego do tihih i često razjedinjenih tonova Evropske unije. Kako kaže poslanica nemačkih Liberala Renate Alt, Grenel želi da „na brzinu pomogne Trampu da postigne uspeh na međunarodnom planu, umesto da doprinese istinskom rešenju konflikta između Srbije i Kosova“. I ona poziva EU da „konačno ponovo preuzme vodeću ulogu u dijalogu između Kosova i Srbije umesto da teren prepušta SAD“.
Kako bi se suprotstavila Grenelu, EU je imenovala sopstvenog specijalnog izaslanika Miroslava Lajčaka, nekadašnjeg visokog predstavnika u BiH. Tači nije bio zadovoljan tom vešću. Prema njegovim rečima, Lajčak nema neophodni kredibilitet za posredovanje između Kosova i Srbije.
Prema Tačiju, verodostojnost je izgubila i EU. „EU bi trebalo prvo da odobri viznu liberalizaciju, a tek onda da razmisli o tome da li je sposobna da doprinese dijalogu“, kazao je Tači.