Velika igra oko jednog otrova

Evropska unija ne može da se dogovori oko produženja dozvole za korišćenje glifosata, organskog jedinjenja koje je glavni sastojak herbicida Raundap (Roundup) hemijskog koncerna Monsanto. U četvrtak (19.5.) je odloženo glasanje o tome. Bilo je, naime, jasno da u Odboru EU za biljke, životinje, životne namirnice i životinjsku hranu neće biti kvalifikovane većine u prilog, ali ni protiv takve odluke. Nemačka je najavila da bi se uzdržala od glasanja, što je važan faktor, jer glas te zemlje u Odboru ima veliki značaj i zbog broja stanovnika. Još šest zemalja je najavilo da će se uzdržati – što je značilo da glifosat ne bi prošao.

Nemačko uzdržavanje od glasanja je posledica raskola u vladajućoj koaliciji Demohrišćana (CDU/CSU) i Socijaldemokrata (SPD) – prvi su za korišćenje glifosata, a drugi – protiv njega. Iako je SPD najpre najavila da će glasati „za“, članstvo stranke i njen poslanički klub u Bundestagu su se žestoko pobunili, pa su ministri te stranke za privredu (vicekancelar Zigmar Gabrijel) i životnu sredinu (Barbara Hendriks) promenili stav. Tako je i dalje neizvesno da li će glifosat biti prskan po njivama i posle juna – krajem tog meseca ističe dozvola za njegovo korišćenje koja važi već decenijama.

Na potezu je Evropska komisija

Veliki broj organizacija za zaštitu životne sredine kao i građanskih inicijativa širom Evrope pobunio se protiv mogućeg produženja te dozvole. Glifosat važi kao vrlo sporan. Nedavno je Međunarodna agencija za istraživanje kancera IARC sprovela istraživanje čiji je zaključak da glifosat kod ljudi „verovatno“ izaziva rak. Svetska zdravstvena organizacija WHO je, međutim, uoči zasedanja nadležnog odbora EU, objavila svoju procenu prema kojoj tragovi glifosata u namirnicama ne predstavljaju rizik za ljudsko zdravlje.

Šta će dalje biti? Mogući su različiti scenariji. Ako ne bude kvalifikovane većine država članica EU „za“ ili „protiv“, onda bi prema pravilima sama trebalo da presudi Evropska komisija (EK). Moguće je da će ona to izbeći kako se ne bi našla „između dve vatre“ primorana da razljuti veliki deo građana EU iz ovog ili onog tabora.

Ako EK ne bude učinila ništa, dozvola za korišćenje glifosata će isteći krajem juna. U tom slučaju, prodaja preostale količine tog herbicida će biti dozvoljena još šest meseci, a korišćenje preostale količine – još 12 meseci. Brisel bi mogao i da predloži da se dozvola produži do kraja ove godine. No, ona je već jednom produžena (krajem 2015), a za novo produženje bi ponovo bila potrebna kvalifikovana većina nadležnog odbora EU. Komisija bi od tog odbora mogla i da traži da održi vanrednu sednicu i još jednom pokuša da glasa.

Bajer mnogo rizikuje

U jeku spora oko glifosata, veliku pažnju javnosti je izazvala i najava mogućnosti da nemački hemijski koncern Bajer (Bayer) kupi Monsanto. Dva koncerna su potvrdila da se o tome neobavezno razgovara. Ukoliko bi došlo do dila, nastao bi najveći agrohemijski koncern na svetu sa obrtom od oko 60 milijardi evra.

Prema mnogim anketama širom sveta, Monsanto je najnepopularnija firma na našoj planeti. Nalazi se pod stalnim optužbama da koristi kombinacije pesticida i genetski modifikovanih zrna biljnih kultura koje su štetne po ljudsko zdravlje. Koncern je ozloglašen i zbog svoje agresivne poslovne politike. Građani u 52 zemlje su 2013. učestvovali u svetskom protestnom maršu protiv Monsanta, a u Evropi odavno ne prestaju protestne akcije protiv tog koncerna.

U Nemačkoj su sada mnogi zabrinuti i da bi loš imidž Monsanta mogao da negativno utiče i na imidž Bajera – ako dođe do preuzimanja. I akcionari koncerna iz Leverkuzena su skeptični. Posle prvih vesti o mogućnosti kupovina Monsanta, akcije Bajera su izgubile osam odsto vrednosti. Trgovci kao razlog za to navode velike troškove – vrednost Monsanta na berzi je procenjena na 42 milijarde evra. Bajer vredi 74 milijarde.