„Uporno traže poslušnog Albanca, u meni ga neće naći“

Veliki Trnovac je u Srbiji na lošem glasu. U tom albanskom selu blizu granice sa Kosovom bio je jedan od komandnih centara tzv. „Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe“ (OVPBM). Tu je napravljen i spomenik „Komandantu Lešiju“, odnosno Ridvanu Ćazimiju, bivšem komandantu OVPBM ubijenom 2001. Tu je, priča se, leglo droge. A priča se i da policija i žandarmerija tu ne smeju da uđu.

Selo je veoma živo, puno je ljudi, na ulici su većinom muškarci. Prolazimo kroz uske, asfaltirane ulice. Sa obe strane su oivičene ogradama i zidovima iza kojih se naziru velike i skupe kuće. I kao da su sve oči uprte u nepoznati automobil s registarskom oznakom koja nije bujanovačka. Svaki pokušaj razgovora s meštanima prolazi neslavno.

„Mala, dnevna banda“

U centru sela čeka nas predsednik mesne zajednice Mustafa Ališani. Potvrđuje nam da niko neće da priča s ljudima koji govore srpski jezik, ali i dodaje da su nepravedno optuženi za trgovinu drogom. „Jedna četvrtina stanovništva je u Švajcarskoj, 500 familija. Svi imaju velike plate. Oni nemaju šta drugo da rade, nego da grade lepe kuće kod nas. A svi misle da je to od droge“, kaže Ališani dok nas lično vozi kroz selo pokazujući nam važna mesta.

„Ta droga je loša slika za nas. Jeste, ovo je veliko selo, neko se i bavi drogom, ali sasvim malo, to je sasvim malo. To je mala, dnevna banda – na primer ima rođake u Turskoj, ima brata u Švajcarskoj, ima brata od sestre u Nemačkoj, od svugde može da se snabdeva i svugde može da prodaje. To je neka dnevna trgovina, nema tu organizovanog kriminala i organizovane trgovine“, priča Ališani.

Dodaje i da vojska svakodnevno prolazi više puta, a što se policije tiče, kaže – imaju policijsku stanicu. A pored te stanice, još i ambulantu, tri džamije, jednu crkvu, dve škole. Iz Velikog Trnovca je, podseća, i igrač „Atalante“ Berat Đimšiti, a i aktuelni svetski prvak u boksu Šefat Isufi. U centru Trnovca je i mural posvećen Isufiju.

Republički izbori – četvrti put

Odavde je i Šaip Kamberi, lider Koalicije Albanaca doline, kome mandat u Skupštini Srbije zavisi upravo od njegovog Velikog Trnovca. I to od samo jednog izbornog mesta od ukupno šest. To je tzv. „šesta kutija“. Od nje zavisi i to da li će Srbija konačno dobiti parlament. Na tom mestu je danas 23. juna po četvrti put trebalo da se ponove republički izbori, ali su ponovo odloženi zvog dojave o bombi.*

Kamberi kaže da veruje da su ranije nepravilnosti zbog kojih se izbori tu ponavljaju već četvrti put urađene zato što „znaju da će Koalicija u Trnovcu dobiti izbore“.

„Istina je da su računali da ćemo mi ponovo dobiti i da bismo uspeli da animiramo da izađe tih 630 birača. Problem je bilo onih šest koji su dali glas Socijalističkoj partiji Srbije (SPD), kao i deset nevažećih“, objašnjava Kamberi. On podseća da se, nakon izbora 3. aprila najpre žalio SPS, a da je posle i u prvom i u drugom ponavljanju glasao neko sa nevažećim dokumentima, zbog čega je reagovao i Upravni sud.

„Država je tu umešala prste“

Kako je moguće da u mestu u kojem žive isključivo Albanci, glasove dobija SPS? Kamberi kaže da nije moguće: „Minorno je šest glasova za SPS, mnogo je veći problem deset nevažećih za nas. U svakom slučaju, ovo pokazuje da se koriste sve metode da nas spreče da uspemo. U Trnovcu nema simpatizera SPS-a, nemoguće je da SPS dobije, posebno SPS koji je kriv za progone, za deportacije, za ubistva, masovna ubistva Albanaca, nemoguće je. Ni sam Dačić da dođe, on ne može da ubedi nijednog Albanca da glasa za njega. Očigledno je da je država tu umešala svoje prste i na neki način uticala na ljude da donesu takvu odluku.“

Kamberi kaže da bi u jednoj ozbiljnoj državi koja teži EU, trebalo da se preduzmu sve mere da se nacionalna manjina ohrabri da izađe na izbore: „Ovde se sve radi suprotno, ali mi se nećemo predati i nećemo da postanemo raja i da slušamo šta kaže Beograd. Na to nas neće naterati ni Vučić, ni Dačić, ni bilo ko. Oni uporno traže poslušnog Albanca – ponovo im kažem da ga u meni neće naći“, kaže Šaip Kamberi.

Sada mu je potrebno 610 od ukupno 630 glasova u toj „šestoj kutiji“, pod uslovom da SPS više ne dobije nijedan. SPS bi tako izgubio jedan mandat u republičkoj skupštini, a albanska nacionalna manjina dobila svog predstavnika.

Kome odgovara odugovlačenje?

Na pitanje kome odgovara da se Skupština Srbije ne konstituiše, Šaip Kamberi odgovara da su prazne priče da su odlaganje izbora i Veliki Trnovac razlog zašto Srbija ne uvodi sankcije Rusiji: „Jer, ko će pitati Anu Brnabić ili možda nekog drugog premijera da li će se uvesti sankcije Rusiji? Ipak je u Srbiji, zna se, Aleksandar Vučić taj koji odlučuje. On je dobio novi mandat, njemu teku rokovi, obećanja koja je dao Zapadu teku, bez obzira da li će Vlada biti formirana ili ne.“

Pavle Dimitrijević iz organizacije „Crta“ koja je posmatrač na republičkim izborima, ne želi da nagađa kome sve ovo odgovara, ali je siguran da dužina trajanja čitavog procesa ne ide u prilog rastu poverenja u sam izborni proces i u institucije koje sprovode izbore u Srbiji.

„To što mi od 3. aprila, dakle više od dva meseca, nemamo konačne rezultate izbora, to šalje poruku da sa sistemom za organizovanje i sprovođenje izbora ipak nešto nije u redu. Kao društvo moramo da sednemo i ozbiljno razmislimo pod kojim to pravilima će se sprovoditi sledeći izborni proces, da ne bismo opet došli u situaciju da posle dva meseca nemamo konačne rezultate izbore, legitimne predstavnike u parlamentu, a ni parlament. To nije dobro za jedno demokratsko društvo“, kaže Dimitrijević.

Novinar Radoman Irić iz obližnjeg Vranja, koji već 40 godina prati srpsko-albanske odnose, ipak veruje da ovakva situacija odgovara sprskim vlastima i predsedniku Vučiću. A Srbija, smatra Irić, ne dobija ništa, već naprotiv – gubi.

„Ćeraćemo se“

Kada je reč o „čudnim glasovima“ u Velikom Trnovcu, Irić kaže: „Rekao bih to je jedan splet okolnosti koji postoji samo još u Bujanovcu. Zašto? Situacija u Preševu se izbistrila, tamo je ostalo još nekih sedam ili osam odsto Srba i iz dana u dan ih je sve manje. U Medveđi se takođe situacija izbistrila, tamo je ostalo deset do dvanaest  odsto Albanaca i sve ih je manje. Slika naših ukupnih srpsko-albanskih odnosa i danas i sutra i prekosutra, prelamaće se u Bujanovcu. Tamo još ni Srbi, ni Albanci ne znaju koliko ih je.“

Novinar Irić smatra i da bi bilo „strašno“ da u Parlament ne uđe Šaip Kamberi, za koga kaže da je izuzetan intelektualac i politička veličina koju bi voleo da gleda u duelu sa bilo kojim evropskim zvaničnikom.

A sam Kamberi ponavlja da neće odustati. Sada su, kaže, pokazali da ne žele ni narodnog poslanika, „a s druge strane pokušavaju da nas ubede da učestvujemo na popisu stanovništva. Dakle, kao raja, kao statistika smo poželjni, ali kao političko biće niste poželjni ako ćete reći istinu.“

„Ćeraćemo se, nema predaje“, uz osmeh zaključuje Kamberi. „Učestvovanje na izborima vidimo kao političku mogućnost da se borimo za naša prava. Ako nas neće u parlamentu, mi ćemo morati da odaberemo druge metode našeg političkog delovanja.“

*podatak o ponovnom odlaganju izbora ubaöen je naknadno u tekst

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.