Veliki zalogaj za ministra vojnog

Njena godina na dužnosti bila je sastavljena od promašaja i loših poteza. Sve je počelo tako što je ministarka posle imenovanja odmah otišla na odmor umesto da počne sa poslom. Ali i posle odmora nije bilo bolje.

U javnim nastupima bilo je očigledno da Kristine Lambreht skromno znanje o vojsci i odbrani. Svejedno da li se radi o činovima u vojsci, vojnim formacijama i funkciji vojne opreme.

Prilikom posete nemačkim jedinicama u Maliju nosila je pancirni prsluk, a na nogama – štikle. Za uskršnje praznike pojavila se fotografija njenog odraslog sina u helikopteru Bundesvera. Lambreht je na kritiku uzvratila: „Kao ministarka sam u situaciji da imam veoma malo vremena za moj privatni život i za sina.“

To je bio njen odgovor na primedbu da je sa sobom povela sina na službeni put na sever Nemačke, da bi potom sa njim produžila na more.

Video koji se pojavio u vreme novogodišnje proslave takođe je naišao na kritiku. Ministarka se osvrtala na godinu koja je prošla okružena ljudima koji slave i bacaju petarde. Tada je govorila i o ratu koji divlja usred Evrope, rekavši da je imala „mnogo, mnogo susreta sa sjajnim ljudima“, misleći na ukrajinske izbeglice.

Mnogi su taj nastup doživeli kao potpuno neprimeren i zapitali se kako to da iskusna političarka sebi dozvoljava takve promašaje.

Naslednik poznat

Kako je u utorak (17. januar) javio Špigel, kancelar Olaf Šolc je sve iznenadio odabravši Borisa Pistorijusa (62) za novog ministra odbrane.

Pistorijus, do sada ministar unutrašnjih poslova Donje Saksonije, već duže vreme se pominje kao čovek sa apetitima da pređe iz pokrajinske u saveznu politiku. Tako je 2019. bio jedan od protivkandidata Olafa Šolca za šefa Socijaldemokrata – na kraju nijedan ni drugi nisu dobili unutarstranačku trku.

Čovek koji od 2013. ministruje policijom u Donjoj Saksoniji tamo je jedan od najpopularnijih ministara, piše Špigel. Smatra se da je dobro umrežen u bezbednosnim krugovima, te je pokazivao čvrstu ruku u borbi protiv huligana, pretnji islamističkog terorizma ili deportacije odbijenih tražilaca azila.

Imenovanje je iznenađenje i jer koalicioni sporazum Socijaldemokrata, Zelenih i Liberala podrazumeva jednaku zastupljenost muškaraca i žena na ministarskim mestima. Zato se i verovalo da bi ministarka odbrane mogla da postane Eva Hegl, socijalmodekratska poverenica za Bundesver u parlamentu koja se smatra kompetentnom za taj resor.

Ukoliko Šolc želi da se drži dogovora o ravnopravnosti polova u kabinetu, sada bi morao da nekog svog ministra zameni ministarkom. O tome se još ništa ne zna.

Veliki zadaci za Pistorijusa

Kako najveći problem kojim će Pistorijus morati da se bavi smatra se tradicionalno traljava nabavka opreme i naoružanja od strane Bundesvera. Bitan zadatak je i obnavljanje vojnog kadra.

Šolcova Vlada je na početku ruske agresije odobrila posebni budžet za Bundesver od dodatnih sto milijardi evra.

U jednom nedavnom intervjuu je Eva Hegl, koja ipak neće postati ministarka, rekla da ni tih sto milijardi nije dovoljno. „Od stručnjaka i u jedinicama čujem da je potrebno 300 milijardi evra da bi se nešto bitno promenilo u Bundeveru. Čini mi se da to nije olako rečeno.“

Samo za nabavku municije potrebno je dvadeset milijardi. Nove fregate, tenkovi i avioni F-35 koštaju isto tako silne milijarde. Osim toga, tu su i kadrovski troškovi, investicije u digitalizaciju i infrastrukturu.

Kancelar odlučuje

Odlazeća ministarka Kristine Lambreht je dospela na naslovnice i u decembru zbog debakla oko borbenih vozila Puma: na jednoj vežbi je zakazalo svih 18 lakih tenkova tog tipa.

Ministarka je obustavila kupovinu dodatnih Puma i njihovo angažovanje u okviru trupa za brze intervencije. Ispostavilo se da je ta reakcija bila prebrza, jer je analiza pokazala da se radilo o manjim i srednjim kvarovima. U međuvremenu je 17 tih tenkova opravljeno.

Ko god preuzme Ministarstvo odbrane mora smiriti situaciju, usmeriti vojsku na kurs koliko je moguće i administrativno sprovesti to što je kabinet kancelara Šolca odlučio. Ionako su velike odluke stvar šefa Vlade.

Tako je bilo i sa produžavanjem nemačkog učešća u američkom nuklearnom vojnom programu sa višenamenskim borbenim avionom F-35, kao i sa hitnom inicijativom za nemačku i evropsku protivraketnu odbranu sa izraelskim protivraketnim sistemom Arou-3.

Leopard 2 za Ukrajinu?

Nije drukčije ni u diskusiji o nemačkim teškim tenkovima koje bi trebalo isporučiti Ukrajini po želji Kijeva, ali i nemačkih vladajućih Zelenih i Liberala.

Kancelar pak ne želi da ga požuruju. On kaže da se sve odluke najpre usaglašavaju sa „prijateljima i saveznicima“, to je ponovio i prošlog petka na konferenciji za štampu.

„Neće se desiti da uzbuđene izjave i brzo ispoljena mišljenja u Nemačkoj, ili potreba da se svakih deset minuta nešto kaže, dovedu do toga da mi tako ozbiljne stvari kao što su rat i mir i bezbednost zemlje i Evrope lomimo preko kolena“, rekao je Šolc.

Doduše, nemački proizvođač tenka Leopard, Rajnmetal, upozorava da bi od odluke do prve isporuke moglo da prođe i godinu dana, pa Ukrajina ne može očekivati tenkove pre 2024.

„Čak i kad bi sutra pala odluka da mi svoje tenkove Leopard smemo poslati u Kijev, isporuka bi trajala do početka iduće godine“, rekao je šef koncerna Armin Paperger u razgovoru za nemačke medije.

Čega se Bundesver još može odreći?

To znači, koliko god u Nemačkoj i Evropi diskutovali o isporuci tenkova Leopard 2, Šolc ostaje pri svome: „Među oružjem koje smo isporučili nalazi se veoma delotvorno i efikasno oružje. U njega spadaju i samohodne haubice koje suštinski doprinose odbrani Ukrajine, u njega spada i višecevni bacač raketa MARS, koji smo isporučili posle dogovora koji sam postigao sa Velikom Britanijom i Sjedinjenim Državama.“

Upitno je da li će Nemačka ostati na toj liniji, ukoliko se uzme u obzir međunarodna debata o tenkovima. Ministri odbrane Severnoatlanskog pakta okupiće se 20. januara u američkoj vojnoj bazi Ramštajn na jugozapadu Nemačke, kako bi razgovarali o dodatnim isporukama oružja Ukrajini.

Velika Britanija namerava da pošalje Ukrajini četrnaest tenkova tipa Čelindžer. Poljska želi da isporuči svoje tenkove tipa Leopard, Finska je takođe za to.

Pošto su ti tenkovi razvijeni i proizvedeni u Nemačkoj, nemačka vlada mora izričito pristati na ustupanje proizvoda nemačke vojne industrije trećoj strani.

Šef Socijaldemokratske partije Nemačke (SPD) Lars Klingbajl je za javni servis rekao da će iz Ramštajna biti poslan jasan signal podrške Ukrajini. Na pitanje o Leopardu, on je rekao da ne postoje „crvene linije“, ali i da Nemačka može da isporuči samo stvari koje zaista i jesu tu.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.