Veliko prijateljstvo na čelu EU
22. januar 2019.
Kada su predsednik Šarl Degol i kancelar Konrad Adenauer 22. januara 1963. potpisali Jelisejski ugovor, zapečatili su proces pomirenja između dva nekadašnja „krvna neprijatelja“ – i postali evropski partneri.
Nemačko-francuskim ugovorom o prijateljstvu, dve vlade su dogovorile i održavanje obavezujućih konsultacija, tesnu političku saradnju i sveobuhvatnu razmenu mladih. Više od 8,4 miliona mladih Nemaca i Francuza je dosad učestvovalo u programima razmene i gostovalo kod suseda.
Čemu novi ugovor?
Tačno uz jubilej Jelisejskog ugovora, predsednik Emanuel Makron i kancelarka Angela Merkel postigli su saglasnost oko novog nemačko-francuskog ugovora o prijateljstvu. Zbog njegovog potpisivanja u gradu Ahenu (22.1.2019) taj dokument se naziva i Ahenskim ugovorom. On bi trebalo da „podigne na novi stupanj“ prijateljske odnose dve zemlje i donese i konkretna poboljšanja za građane.
Ideja o tome nije nova. Francuska strana je stalno predlagala da se ugovor obnovi iako je on tokom godina permanentno dopunjavan novim odredbama.
Pošto Jelisejski ugovor opisuje samo proces saradnje, nije ni važno to što se ne menja njegova suština; njegova obnova predstavlja politički signal. Berlin i Pariz hoće da novom etapom u međusobnim odnosima pripreme reformu Evropske unije. A intenziviranje partnerstva bi trebalo da znači objavu rata sve prisutnijem populizmu i nacionalizmu u Evropi.
Šta se menja novim ugovorom?
Merkelova i Makron u zajedničkoj izjavi govore o incijativama na različitim političkim poljima. Tako Ahenski ugovor sadrži odredbe o proširenju programa razmene za građane obe zemlje, produbljivanje saradnje na planu evropske, spoljne i bezbednosne politike kao i jačanje ekonomske integracije koje podrazumeva i koordinisanu ekološku i klimatsku politiku.
Izbeglička politika nije posebno pomenuta, što znači da ona ostaje u okvirima postavljenim prvim Jelisejskim ugovorom.
U zajedničkoj rezoluciji nemačkog Bundestaga i francuske Nacionalne skupštine traži se tešnja saradnja dva naroda i navode se njeni konkretni primeri – od zajedničkih centara za stručno školovanje pa sve do nemačko-francuskog centra za veštačku inteligenciju. Osim toga, posebnim sporazumom će biti utvrđena bolja saradnja dva parlamenta. Još jedan cilj ugovora jeste da se smernice EU u obe zemlje sprovode u delo na isti način.
Važnost jezika
Krajem januara, povodom jubileja Jelisejskog ugovora, ovacije je dobio Fransoa Deriži, predsednik francuske Nacionalne skupštine, za svoj govor u Bundestagu koji je održao na nemačkom. Na političkom nivou ima sve više takvih signala. U 55. godini po sklapanju pomenutog ugovora, sve je više političara na važnim funkcijama koji mogu da se sporazumevaju na jeziku svojih suseda. A predsednik Emanuel Makron se okružio brojnim poznavaocima Nemačke.
Situacija u društvu je nešto drukčija. Broj Francuza koji uče nemački jezik nije veliki i pri tome stagnira. Za vreme Degola je dobra polovina francuskih đaka učila nemački; danas to čini samo oko 15 odsto njih. I u Nemačkoj opada broj ljudi koji uče francuski. Pored dominacije engleskog jezika, za to je „kriv“ i bum španskog jezika u nemačkim i francuskim školama. U novom Jelisejskom ugovoru zato važnu ulogu ima podsticanje učenja nemačkog, odnosno francuskog, jezika.
Saradnja u privredi
Nemačka je za Francusku najvažniji ekonomski i trgovinski partner. Dve privrede bi sada trebalo da dodatno intenziviraju međusobnu saradnju. Ahenski ugovor bi trebalo da stvori zajednički nemačko-francuski ekonomski prostor i da se pobrine za smanjivanje birokratskih prepreka.
„Ne samo sa zajedničkim tržištem, već i sa zajedničkim regulativima u privredi, te u zakonima o stečajnom postupku i firmama, sa zajedničkim osnovama za procenu poreza za pravna lica, pokazaćemo da smo zajedno jači nego kada radimo svak za sebe“, rekao je za DW predsedavajući nemačko-francuske parlamentarne grupe u Bundestagu Andreas Jung.
Želja za takvim ujednačavanjem nije nova – još su predsednik Nikola Sarkozi i kancelarka Angela Merkel 2011. dogovorili da se u dvojim zemljama ujednače porezi na firme, ali je ostvarivanje te ideje moralo da sačeka jer su postojale mnoge prepreke koje su se krile u raznim detaljima.
Ekonomska saradnja može biti problematična, što se vidi na primerima u nemačkom Badenu i francuskom Alzasu, gde nema dovoljno stručne radne snage i vlada velika nezaposlenost. Ta dva područja sa zajedničkom državnom granicom mogla bi da srastu na obostranu korist. No, u praksi to neće biti lako. U Francuskoj je nastala glomazna birokratija iz straha od jevtine konkurencije iz istočnih zemalja EU, pa se nemačke zanatlije žale da se francusko tržište zapravo izoluje.
Odbrana i bezbednost
U novom Jelisejskom ugovoru regulišu se i pitanja saradnje na planu odbrane i u borbi protiv terorizma. To su već teme sa dugom tradicijom. Od 1989. postoji zajednička vojna jedinica – nemačko-francuska brigada. No, od pre nekoliko godina je ona gotovo zaboravljena, jer u vojnoj svakodnevici nema gotovo nikakav značaj.
U odbrambenoj politici je uvek bilo teško postići saglasnost, jer je Francuska sklona vojnim intervencijama u inostranstvu, dok je Nemačka na tom polju – mnogo uzdržanija. Sada bi to trebalo da se promeni: Nemačka i Francuska su se obavezale na podršku jedna drugoj u slučaju oružanog napada na jednu od te dve zemlje. Partneri prvi put nameravaju da donesu i zajedničke odredbe o izvozu oružja.
Digitalna budućnost
Blagostanje u 21. veku je organski povezano sa digitalnom revolucijom. Zato dvoje partnera žele da daju impulse za „digitalnu uniju“. Do sada su na tržištu dominirali giganti kao što su Epl, Gugl ili Amazon. Nemačka i Francuska bi mogle da, kao što to traže poslanici, zajedničkim Centrom za veštačku inteligenciju pokušaju da novcem ubranim od poreza direktno ili indirektno pomognu evropskim preduzećima.
U prošlosti su takvi pokušaji, doduše, već propadali. Kada je Gugl na prelomu vekova krenuo u svoj globalni pobednički pohod, kancelar Gerhard Šreder i predsednik Žak Širak inicirali su postavljanje nemačko-francuskog internet-pretraživača. Bio je to projekat „Kvero“ iz kojeg se Nemačka povukla već godinu dana nakon te najave.