Vetar u leđa Dodiku

„Dve pobede u sedam dana“, tako je počeo lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik obraćajući se javnosti nakon što su pristigli rezultati iz većine opština. I zaista, reč je o odličnom rezultatu te stranke, posebno ako se uzme u obzir da je pre četiri godine SNSD izgubio gotovo 20 načelničkih pozicija, a Dodik u toj izbornoj noći rekao: „Čuo sam glas naroda".

Da li je zaista Dodik čuo glas naroda ili su drugi faktori uticali na takav razvoj događaja? Da li su dve političke pobede u sedam dana, od kojih je jedna ona na referendumu, međusobno povezane i koliko je zaista takva politika bila vetar u leđa aktuelnoj vlasti da bude pobednik lokalnih izbora?

Debakl zbog koketiranja s referendumom

„Koketiranje sa referendumom jedan je od glavnih razloga zbog kojeg je opozicija doživela debakl. Referendum sam po sebi nije nužno morao da ide u prilog nijednoj partiji konkretno. Međutim, Savez za promjene je načelno i formalno podržao referendum, pa su kasnije, kako je vreme odmicalo, pokazali izrazito ambivalentan odnos i određenu neodlučnost, što je skoro pa sigurno kod patriotski orijentisanih birača – a kojih je po svemu sudeći najviše – stvorilo animozitet. Zato su odlučili da ih kazne na lokalnim izborima“, kaže analitičar iz Banjaluke Vojislav Savić, dodajući i da je način vođenja politike SNSD očigledno naišao na podršku birača.

Savez za promjene koga čini nekoliko partija, među kojima su glavne opozicione: SDS, PDP i NDP, formiran je povodom opštih izbora 2014. godine. Njegovi političari su trenutno u vlasti na državnom nivou, iako je ovo drugi izborni ciklus u kojem nisu uspeli da ostvare cilj, onaj zbog kojeg su i formirani, a to je rušenje vlasti SNSD u Republici Srpskoj.

Hteli da budu veći Dodik od Dodika

„Savez za promjene dopustio je sebi najveću grešku, a to je da prihvati ideologiju Milorada Dodika i da se takmiči u okviru te ideologije. Na taj način izgubio je svoje ideološko polje. S druge strane, Savez za promjene nije uspeo da razvije alternativu koja bi Republiku Srpsku mogla da definiše kao demokratičnu, pluralnu društvenu zajednicu. Ovako, takmičeći se s Dodikom, oni su pokušali da budu više Milorad Dodik nego istinska ideologija“, kaže profesor na Filozofskom fakultetu u Sarajevu Enver Kazaz, ističući da je nedavno održani referendum o obeležavanju Dana RS bio presudan u slabljenju opozicije i jačanju Dodika.

SNSD je osvojio načelničke pozicije u opštinama koje su godinama bili bastioni SDS. Na Pale je došao nakon 20 godina vlasti SDS. Iako relativno dobar rezultat na prošlim lokalnim izborima pre četiri godine, SDS i partije okupljene oko njega nisu uspele da održe taj rezultat.

Uništena opozicija, ojačan bošnjački nacionalizam

„Igrajući se referendumom, Dodik je uništio opoziciju u RS i ojačao bošnjački nacionalizam. To nas uvodi u novu vrstu krize, jer Dodik sada ima puno pravo da traži prekompoziciju vlasti na državnom nivou i puno pravo da pokuša da destabilizuje BiH ukoliko mu taj zahtjev ne bude ispunjen“, kaže Kazaz.

Analitičari smatraju da pad SDS, koji je nosilac opozicije, a time i krivac za ovako loš rezultat Saveza za promjene, počinje odlaskom Dragana Čavića s mesta predsednika partije i dolaskom Mladena Bosića. Za vreme njegovog mandata, ljudi koji su do tada „nosili“ partiju – Dragan Kalinić, Dušan Stojičić, Momčilo Novaković, Vojislav Gligić, Slavko Dunjić, itd – napustili su je ili bili izbačeni, a novi kadar očigledno nije imao kapacitet za nastup na političkoj sceni u Republici Srpskoj.

Ostavke neminovne

„Izbori se ne odlučuju samo u poslednjem mesecu kampanje, ni pet dana pred izbore, već u dobroj meri i tokom celog mandata. Savez za promjene je sada na prekretnici. Očigledno je da je najveći gubitnik u tom druženju za sada SDS koji je svoju najsnažniju infrastrukturu i podršku stavio na raspolaganje manjim partijama koje su od toga profitirale i za ove četiri godine se maltene vratile iz mrtvih. Ako ne dođe do ostavki određenih funkcionera i preporoda s mlađim kadrovima, mislim da je kraj tog savezništva više nego očigledan“, kaže analitičar Vojislav Savić.

Ostavke su najavljene, međutim o tome će se odlučivati na sastancima stranačkih organa, kako je saopšteno iz SDS. S druge strane, Savez za promjene, prema tvrdnjama analitičara, mogao bi, pored problema unutar stranaka, da se suoči i sa zahtevom SNSD za izlaskom iz vlasti na državnom nivou, s obzirom na to da ta stranka legitimitet crpi iz rezultata sada održanih lokalnih izbora. Ukoliko se to desi, izvesno je da će se Bosna i Hercegovina naći pred još jednom krizom. S obzirom na to da već sada nezvanično počinje kampanja za opšte (parlamentarne) izbore 2018. godine, teško je očekivati da će neka od strana dozvoliti politički poraz.