Visoko školstvo Srbije bez moralnog kompasa

Javnost u Srbiji, koja inače ne pokazuje veliko interesovanje za rad visokoškolskih ustanova, pažljivije prati šta se u njima zbiva otkako su čak i članovi Vlade optuženi za plagijat pri izradi svojih doktorskih radova. Do kraja meseca ponovo će biti izabrani članovi Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje, koji je „obrazovan radi obezbeđivanja razvoja i unapređenja kvaliteta visokog obrazovanja“. Savet, dakle, propisuje standarde i kontroliše kvalitet državnih i privatnih visokoškolskih ustanova u Srbiji. Osim toga, to telo predlaže nadležnom ministarstvu politiku visokog obrazovanja.

Savet bi trebalo da garantuje visoki moralni i profesionalni ugled, ali veliki problem postoji već u proceduri izbora članova. Naime, ako se neki od kandidata zaista i nađu u tom telu, njemu teško da će neko verovati.

Stručnjaci za afere

Na spisku kandidata za nove članove Saveta čiji je izbor u toku, nalaze se stručnjaci problematičnih biografija, a neki ne ispunjavaju zakonom propisane uslove za članstvo. Njih nekoliko mogu se pohvaliti i po kojom aferom – i to baš u oblasti visokog obrazovanja.

Jedan od takvih eksperata jeste i predsednik Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta Endre Pap. On je 2013. na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu mentorisao doktorsku disertaciju koja je, usled niza nepravilnosti, poništena, a Pap je, zbog urušavanja ugleda te ustanove, otpušten.

Pretendent na članstvo je i Mijat D. Damjanović, javnosti poznat kao član komisije koja je odobrila sporni doktorat ministra Nebojše Stefanovića. Od izbijanja afere, Damjanović nije komentarisao brojne proceduralne propuste u odbrani ministrovog doktorata, niti se izjašnjavao o svojoj eventualnoj odgovornosti.

Da plagijatima nisu skloni samo studenti pokazuje i slučaj nekadašnjeg dekana beogradskog Filološkog fakulteta Slobodana Grubačića. Taj germanista od autoriteta optužen je da je u svojoj knjizi „Aleksandrijski svetionik – tumačenja književnosti od Aleksandrijske škole do postmoderne“, koristio delove eseja „Hermeneutika ljubavi i smrti“ Dobroslava Smiljanića, bez navođenja izvora. Uprkos optužbama, Grubačić se nesmetano našao i u trenutnom sazivu Nacionalnog saveta.

Sporni kandidat je i bivši direktor Bezbednosno-informativne agencije Andreja Savić, smenjen sa funkcije prvog čoveka tajnih službi tokom akcije „Sablja“. Savić je najpre 2001, nakon pobune Jedinice za specijalne operacije, imenovan za pomoćnika ministra unutrašnjih poslova i načelnika Resora državne bezbednosti, a za njegovog zamenika postavljen je tada Milorad Bracanović, nekadašnji zamenik Milorada Ulemeka Legije u JSO, a kasnije i zamenik šefa BIA.

Zanimanje: član Nacionalnog saveta i Komisije za akreditaciju

Ugled kandidata možda ne predstavlja zakonsku prepreku za izbor u Savet, ali član ustanove „ne može biti lice izabrano, postavljeno ili imenovano na dužnost organa poslovođenja visokoškolske ustanove“. Uprkos tome, na listi se nalaze Prorektor za nastavu Univerziteta u Nišu Dobrica Živković i prodekan Medicinskog fakulteta u Nišu Borislav Kamenov.

Spisak kandidata otkriva i druge kuriozitete. Čak više od četvrtine njih može se pohvaliti dugogodišnjim stažom i višestrukim mandatima u Nacionalnom savetu i Komisiji za akreditaciju. Postavlja se pitanje da li stručnjake koji godinama, neki i decenijama, kroje sistem koji je u dubokoj krizi, treba osloboditi odgovornosti za dosadašnje rezultate rada i nagraditi (re)izborom u Nacionalni savet?

Koga štiti Komisija?

U kontekstu afera koje poslednjih meseci potresaju akademsku javnost u Srbiji, zanimljiv je i slučaj Komisije za akreditaciju čije članove bira Savet. Iako Komisija može da pokrene vanrednu spoljašnju proveru kvaliteta visokoškolskih ustanova, ni jednom od fakulteta na kojima su afere otkrivene nisu izrečene nikakve mere.

Ta ustanova nije reagovala ni na istraživanje Dojče velea o Megatrendovim Potemkinovim univerzitetima. Potom se oglušila i o Zahtev za slobodni pristup informacijama od javnog značaja da dostavi akreditacionu dokumentaciju Megatrenda, kako bi se ustanovilo da li se i u kom kontekstu u toj dokumentaciji pominje nepostojeća međunarodna mreža univerziteta Megatrend. Drugim rečima, Komisija je odbila da dostavi dokumentaciju koja bi pomogla da se utvrdi potencijalna korupcija pri dodeli licence i akreditacije Megatrendu.

Rok za primedbe uskoro ističe

Dakle, pojedinci sa upitnim biografijama predloženi su za izbor u to telo, a na spisku se nalaze i osobe na funkcijama upravljanja visokoškolskim ustanovama, mada to predstavlja otvoreni sukob interesa i u suprotnosti je sa zakonom. Rok za primedbe na predložene kandidate ističe 30. oktobra 2014, nakon čega će odgovornost biti na Skupštini da u Nacionalni savet izabere stručnjake koji će visokoškolskom obrazovanju ili vratiti ugled, ili nastaviti sa dosadašnjom praksom.