„Više“ ili „manje“ Evrope?

U govoru pred Evropskim parlamentom o budućnosti Evrope irski premijer Leo Varadkar poziva na jedinstvo zemalja EU. Globalno gledano, kaže, EU je unija malih zemalja. „Samo zajedno smo jaki.“

Samo nekoliko sati kasnije, većina Donjeg doma parlamenta u Londonu odobrila je zakon o Bregzitu koji je predložila konzervativna britanska vlada.

Za to vreme u Berlinu Sebastijan Kurc se, po prvi put od kako je izabran za austrijskog kancelara, sastao sa kancelarkom Angelom Merkel. Kurc predvodi vladu u kojoj je i desničarska Slobodarska partija Austrije (FPÖ). „Više Evrope“ Kurc ne želi, posebno ako to podrazumeva „više izbeglica“.

Angela Merkel je u Parizu bila gošća francuskog predsednika Emanuela Makrona. On se predstavlja kao veliki reformator Evrope.

 - pročitajte još: Diplomatija tapiserije

Četiri ovonedeljna događaja, koja govore o aktuelnom stanju Evrope, pre svega o tome koliko je Evropa trenutno podeljena: sa jedne strane imamo one poput Makrona ili Varadkara, koji se zalažu za još intenzivniju evropsku saradnju, na drugoj strani su ljudi kao što su Kurc ili Mej, koji se zalažu za nacionalno pitanje ili čak žele da napuste EU.

Više je reč o kaleidoskopu

Da li EU može da se podeli na zagovornike i protivnike ideje o „više Evrope“? Na prvi pogled izgleda kao da su veliki skeptičari na Istoku, među novim članicama EU, dok se stare, zapadne zemlje EU, više zalažu za ideju snažnije integracije – sa velikim izuzetkom Velike Broitanije.

Posmatrajući Mađarsku, Poljsku i nešto manje Češku, socijaledemokratski (SPD) poslanik u Evropskom parlamentu Jo Lajnen primećuje podelu po liniji istok-zapad. Istovremeno navodi i suprotne primere – Bugarsku i Rumuniju: „Tamo su na vlasti veoma proevropski nastrojene vlade.“ Sa druge strane „ne bi stavio ruku u vatru da su Danci i Šveđani vatreni proevropljani.“

Danijel Gros, direktor briselskog Centra za evropske političke studije, smatra da je gruba podela na Istok i Zapad pogrešna: „Jug bi hteo više EU, sa ministrom finansija evrozone, bankarskom unijom i evro-obveznicama. Istok bi više EU sa više strukturnih fondova i manje ograničenja slobode kretanja radnika. Neki – države Baltika, ali i Mađarska – priželjkuju snažnije zalaganje EU kada se radi o bezbednosnim pitanjima, vezano za Rusiju. Nemačka, kao i Italija i Grčka, bi volele više solidarnosti kada je reč o izbegličkoj politici.“ Grosov zaključak: „Nema podele, već je, kao i obično, reč o kaleidoskopu.“

 - pročitajte još: Prsten nestabilnih zemalja oko EU

Lajnen posebno naglašava dve stvari koje dele Evropljane: „I dalje imamo dve velike teme koje nisu rešene: ekonomsku i finansijsku krizu, koja je dovela do podele sever-jug, i talas migracije gde imamo podelu istok-zapad. Dakle, u zavisnosti od teme, unutar Evrope ima višestrukih podela.“

Šta je još zajednička osnova?

Dugo vremena cilj „da se Unija šta jače poveže“ nije bio dovođen u pitanje. Ali produbljivanje integracije kao da je naišlo na zid kada su Francuzi i Holanđani 2005. na referendumima odbacili evropski ustav. Ipak je reč o zemljama koje su među osnivačima EU.

Politika spasavanje evra, a potom i izbeglička kriza snažno su doprinele slabijem zalaganju za EU. Evroskeptici su danas veoma prisutni u Evropskom parlamentu, postoji više evropskeptičnih vlada i gotovo u svim nacionalnim parlamentima jačaju stranke koje nastoje da ograniče uticaj EU ili žele da je demontiraju.

Ali šta je još preostalo kao zajednička osnova? Jo Lajnen smatra da bi EU posebno trebalo da ima u vidu građane, jer „građani imaju slične interese: hoće bezbedan, dobar život, dakle unutrašnju i spoljašnju bezbednost, naravno i radno mesto koje omogućava pristojan život i dobar ambijent.“

 - pročitajte još: Bugarska – mentor balkanskih suseda

Kako bi se sprečilo da nakon izbora 2019. godine još više desničarskih populista dođe u Evropski parlament „veoma je važno da se ove godine ljudima kaže šta sa Evropom želi da se postigne“. Potrebno je uraditi više praktičnih stvari za građane, kao što je ukidanje rominga ili zakon o zaštiti životne sredine i potrošača, dodaje Lajnen.

Za sada bez Sjedinjenih Evropskih Država

Sa druge strane, dva najnovija pokušaja političara da se ponovo pokrene velika evropska ideja nisu se pokazala uspešnim. Uoči nedavnih izbora za Bundestag predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker je pokrenuo ideju o brzom proširenju evrozone i zone Šengena, po mogućstvu na sve članice EU.

Reakcija je bila brza i oštra. Šef nemačkih Liberala (FDP) Kristijan Lindner - za kojeg se tada verovalo da će biti deo nemačke vlade – rekao je: „Gospodin Junker pogrešno ocenjuje situaciju.“ U medijima su komentatori sarkastično govorili o novim finansijskim paketima pomoći za Rumuniju i Bugarsku.

Drugi primer je Martin Šulc, bivši predsednik Evropskog parlamenta, danas lider nemačkih Socijaldemokrata. Krajem decembra Šulc je istakao cilj da se do 2025. godine postignu Sjedinjene Evropske Države, ocenivši da bi oni koji to ne žele trebalo da napusti EU.

 - pročitajte još: Varšava bi da pokaže „prijateljsko lice“

Viđeni političar bavarske Hrišćansko-socijalne unije Aleksander Dobrint tada je za Šulca rekao da je „radikalni Evropljanin“: „Takvo zalaganje za više Evrope, znači manje Nemačke.“

„Suprotni svetovi“ Nemačka i Francuska

Za buduću nemačku vladu od velike važnosti će biti zalaganje Emanuela Makrona za „ponovno uspostavljanje suverene, ujedinjene i demokratske Evrope“, postavljanje evropskog ministra finansija i poseban budžet za evrozonu. Kako će dosadašnja, a verovatno i buduća kancelarka, Angela Merkel, na to reagovati, još uvek se ne zna. U svakom slučaju je uverena u značaj tesne francusko-nemačke veze.

Štefan Zajdendorf, zamenik predsednika Nemačko-francuskog instituta iz Ludvigsburga, smatra da ta saradnje nije važna samo za te dve zemlje, već i za čitavu EU i njeno očuvanje. Baš zato što su dve zemlje toliko različite: „Saradnja sa Francuskom je toliko uspešna zato što je Francuska tradicionalno suprotni svet Nemačkoj.“

Kada se ove dve države slože, to u Evropi često ima karakter „velikog kompromisa“, koji je za sve druge manje ili više prihvatljiv. „I to je u suštini do danas najveća dragocenost te posebne veze.“

Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android