Više od brkova

Nakon neuobičajeno brzog zbližavanja sa Rusijom, kojim je okončano ledeno doba nakon obaranja ruskog borbenog aviona, Turska sada pojačava i kontakte sa Belorusijom, najbližim saveznikom Moskve. Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan u petak je posetio Minsk kako bi otvorio jednu džamiju. Ali kako je prenela beloruska agencija Belta, potpisano je devet bilateralnih sporazuma, a Erdogan je najavio povećanje trgovinske razmene dve zemlje na više od milijardu dolara godišnje.

Turski predsednik je hvalio svog domaćina i zbog odnosa prema muslimanskoj manjini koji bi, kako je rekao „trebalo da bude primer celom svetu". Gradnja prve džamije u beloruskom glavnom gradu Minsku je trajala više od deset godina. Tek je zahvaljujući finansijskoj pomoći iz Turske gradnja okončana. Kičasta zgrada roza boje nalazi se na Tatarskom trgu, nedaleko od gradskog centra.

Muslimanska zajednica u većinski pravoslavnoj Belorusiji je veoma mala. Pretpostavlja se da ima oko 30.000 muslimana, mahom Tatara. Zbog toga je su religija i tolerancija bili samo zgodan povod za ovu posetu. Tokom pripreme posete bilo je govora o investicionim projektima, navodi se u Minsku. Poseta je prvobitno bila planirana za juli, ali je zbog pokušaja puča u Turskoj odložena.

Sličan stil vladavine

Obe zemlje decenijama imaju bliske veze. Turska je prva u decembru 1991. priznala nezavisnost Belorusije od Sovjetskog saveza. Ne samo da su Lukašenko i Erdogan 62-godišnji vršnjaci sa sličnim brkovima – oni dele i autoritarni stil vladanja. Prilikom posete Lukašenka Turskoj 2009. godine Erdogan je rekao da je reč o političkim vođama „sličnih karaktera".

Njihov autoritarni stil vladavine je naposletku činjenično postajao sve sličniji. Lukašenko je zbog ugnjetavanja opozicije još pre nekoliko godina na Zapadu u medijima nazivan „posljednjim evropskim diktatorom", mada se od tada za tu kvalifikaciju prikupilo više kandidata. Danas se Erdoganu prebacuje da ima diktatorske osobine. Ustavna reforma, koju turski predsednik ubrzano sprovodi nakon pokušaja puča veoma podseća na „vertikalu moći u Belorusiji i Rusiji", kaže za DW beloruski politikolog Roman Jakovlevski.

Pad investicija

Turska je proteklih godina bila jedan od najvažnijih ekonomskih partnera Belorusije na Bliskom istoku i jedan od najvećih stranih investitora. Najveće turske investicije u Belorusiju su do sada bile jedan hotel, lanac kockarnica i operater mobilne telefonije. Ipak, u poslednje tri godine je mnogo turskog kapitala povučeno – od 512 miliona američkih dolara 2014. godine investicije su pale na 15 miliona tokom ove godine, kaže Aleksander Filipov, ekonomista iz Minska. To se dešavalo u pozadini zapadnih sankcija Rusiji, sa kojom je Belorusija povezana. U toj zemlji je BDP prošle godine pao za 3,9 odsto.

S obzirom na sve to, Lukašenku je veoma stalo da obnovi ekonomske veze sa Turskom. Obe zemlje imaju interese u industriji oružja, kažu neki posmatrači u Minsku. Belorusija bi mogla da ponudi Turskoj komunikacione sisteme. Minsku zauzvrat treba raketna tehnologija. Naposletku, Rusija je takođe Turskoj, članici NATO, ponudila i vojnu suradnju, a u okviru nje i sopstvene protivvazdušne sisteme.