Više žena za više uspeha
18. avgust 2017.
„Dame i gospodo!“ Tako je 19. februara 1919. započeo govor u Nacionalnoj skupštini u Vajmaru koji je ušao u istoriju. Pre svega zato što je govor držala jedna žena, ali i zbog samog njegovog sadržaja. Mari Juhač bila je prva nemačka političarka koja se obratila poslanicima za govornicom demokratski izabranog parlamenta. Govoru je prethodilo donošenje Zakona o pravu žena da učestvuju na izborima koji je usvojen tri meseca ranije.
Političarka socijaldemokrata (SPD) Mari Juhač bila je jedna od ukupno 37 žena koje su 1919. godine ušle u nemački parlament. Bilo ih je devet procenata u odnosu na ukupan broj članova parlamenta. Danas, sto godina kasnije, 37,1 odsto poslaničkih mandata otpada na žene. One su, kako se vidi, i dalje nedovoljno zastupljene na nemačkoj političkoj sceni. U poređenju s drugim zemljama, Nemačka po broju zastupljenosti žena u politici zauzima 22. mesto u poređenju sa 190 zemalja. Ako je verovati najnovijim istraživanjima javnog mnjenja, nakon izbora za Bundestag 24. septembra, broj žena na političkim funkcijama u Nemačkoj mogao bi čak i da se smanji – na 32 odsto.
Troje dece i 80 radnih sati nedeljno
Da li one to ne žele ili je ženama teže da kao zanimanje izaberu politiku? Dorotee Ber poslanica bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU) u Bundestagu smatra da je tačno da žene moraju više da se dokazuju od muškaraca. Pre svih se njene mlade koleginice bez dece ne uzimaju za ozbiljno i često su na meti kritika. A ako političarka ima decu, onda joj se i to računa kao mana, ukazuje Berova i dodaje: „Morate da budete debelokožac pa da to podnesete. Priznajem da je moja koža sa svakim novim detetom postajala sve deblja.“ Ona ima troje dece i nedeljno radi od 70 do 80 sati. A kada parlament zaseda i kada čitave sedmice provodi u Berlinu odvojeno od porodice, tada radi i više – zato što „uveče niko na mene ne čeka“.
Pored kvote za zapošljavanje žena koju je CSU uvela u Predsedništvo partije i okružne ogranke, u međuvremenu postoje i tzv. „Mentorski programi“ – kao instrumenti za razvoj personala i pomoć ženama u pravljenju karijere. Pod sloganom „Žene moraju više“ nije se postiglo sve. „Žene moraju i same to žarko da žele“, kaže za DW Dorotee Ber. Ona dodaje i da mnoge njene prijateljice imaju malu decu i rade pola radnog vremena – a posao u politici zahteva u najmanju ruku angažman tokom čitavog radnog dana. „A to mnoge od njih ne žele“.
Žena koje su iskoristile šansu
U redovima demohrišćanskih partija, CDU i CSU, zastupljeno je 79 političarki – muškaraca je 230. I predsedavajuća CSU Barbara Štam uočava da u njenoj partiji postoji još mnogo prostora za žene. „Čitava stranka mora da zna da je za uspešniju budućnost potrebno više žena“, kaže 72-godišnjakinja i dodaje: „To su drugi već realizovali. Zeleni i Levica imaju u Bundestagu čak i više žena od muškaraca. Njihove članice brže su iskoristile šansu koju su dobile“.
Šansu je iskoristila i političarka SPD-a Hanelore Kraft, nakon izbora u Severnoj Rajni Vestfaliji 2005. godine, ukazuje politikolog Vihard Vojke sa Univerziteta u Minsteru. Socijaldemokrate su u to vreme gubili glasove. „Hanelore Kraft je tada iskoristila priliku, najpre preuzevši funkciju predsednice poslaničkog kluba, da bi je potom izabrali za šeficu SPD-a za Severnu Rajnu Vestfaliju, a 2010. godine i za premijerku te nemačke savezne pokrajine.
Puno posla i gruba radna atmosfera
Porodica i politička karijera koja vodi do poslaničkog mesta u Bundestagu nije moguća na duže staze, kaže Vojke. „Izuzev ako političarka ima muža koji je spreman da preuzme ulogu domaćice i koji obavlja sve poslove oko dece“. To je ponekad i moguće, ali je izrazito retka pojava. Jer to znači da morate da budete spremni da veoma mnogo radite i da se pomirite s teškom radnom atmosferom. „Čak i ako se poboljšala obrazac ponašanja prema ženama, politikom i njenim strukturama i dalje dominiraju muškarci“, kaže politikolog. To na svojoj koži stalno oseća Dorotee Ber. Nju stalno pitaju šta je uradila sa svojom decom, dok to pitanje nikada nije postavljeno njenom mužu koji je takođe političar.
Moć i vlast
Tu je i pitanje koje se tiče vlasti i moći. „Žena to ne sme previše da ispoljava, jer to šteti njenom imidžu“, smatra Berova. Ali bez obzira na sve, isplati se biti političarka, jer žene imaju drugačiji pristup, posebno u odnosu na određene teme, ističe Dorotee Ber. U direktnim razgovorima sa građanima koji joj se obraćaju za pomoć, postavljali su joj pitanja o veštačkoj oplodnji i neplodnosti partnera. Muškim kolegama se takva pitanja ne postavljaju. Poslanica CSU zaključuje: „To me ni ne čudi, jer s muškarcima o tome i ne može da se razgovara.“