Vojnički pozdrav nacionalističke prošlosti
28. avgust 2018.
„Slava Ukrajini! Slava herojima!“. To je i zvanično postao pozdrav ukrajinske vojske. Počeo je da se koristi u petak (24.8.) na paradi povodom Dana nezavisnosti, umesto starog pozdrava iz sovjetskog doba, oprilike kao „Drugovi vojnici zdravo!“
Ta fraza potiče iz Prvog svetskog rata, kada su se vojne jedinice kratkotrajne Ukrajinske Narodne Republike borile na strani nemačkih i austrougarskih vojnika, a protiv Rusije. Međutim, tek 1930-ih godina počeo je masovno da se koristi i postao je pozdrav Organizacije ukrajinskih nacionalista (OUN), objašnjava istoričar Oleksandr Zajcev sa Ukrajinskog katoličkog univerziteta u Lavovu.
„Postoje zapisi koji pokazuju da su tokom sudskih saslušanja protiv vođe OUN Stepana Bandere 1936. godine, njegove pristalice pozdravu ’Slava Ukrajini’, dodale i fašistički pozdrav rukom“, kaže Zajcev za DW.
Slučaj Domagoja Vide
Posle rata, pozdrav je opstao među ukrajinskom dijasporom, prvenstveno u Bavarskoj, Kanadi, SAD i Velikoj Britaniji – tamo gde su pobegli mnogi Ukrajinci koji su se suprotstavili sovjetskoj vlasti. U okviru Sovjetskog saveza slogan je bio zabranjen i u javnosti je povezivan sa „ukrajinskim buržoaskim nacionalistima“ koji su se naselili na Zapadu. Decenijama su sovjetske vlasti taj pozdrav i ukrajinske nacionaliste prikazivale u negativnom svetlu. Nazivali su ih „banderovcima“, po imenu vođe, kao i „saradnicima nacista“.
Međutim, kada se 1991. godine Sovjetski savez raspao, a Ukrajina stekla nezavisnost, pozdrav „Slava Ukrajini“ ponovo je oživeo, prvenstveno u nacionalističkim krugovima. Dramatični događaji iz 2014. godine – proterivanje proruskog predsednika Viktora Janukoviča, ruska aneksija Krima i konflikti u istočnoj Ukrajini – doveli su do talasa patriotizma i popularizacije pozdrava.
Ovih dana, „Slava Ukrajini“ može se čuti na proslavama sportskih uspeha ili na koncertima pop-muzike – isto kao što se ranije mogla čuti kada su se vojnici vraćali kućama. Tokom ovogodišnjeg Svetskog prvenstva u fudbalu u Rusiji, hrvatski fudbaler Domagoj Vida izgovorio je to u video-snimku objavljenom nakon pobede Hrvatske u četvrtini finala. Snimak je izazvao negativne reakcije u Rusiji, a Vida je pokušao da predstavi snimak kroz šalu. Kasnije se izvinio i dobio opomenu od FIFA. Ipak, incident je samo među Ukrajincima povećao popularnost – i Vide i pozdrava.
Potpuno novo značenje?
Kritičari ukazuju na vezu pozdrava i OUN, kao i sa Ukrajinskom pobunjeničkom armijom – nacionalističkom milicijom iz Drugog svetskog rata. Danas se te organizacije poštuju kao borci za slobodu koji su se izborili za nezavisnost Ukrajine, ali neki njihovi članovi bili su umešani u zločine protiv Poljaka i Jevreja.
U tom periodu, brojni nacionalistički i faštistički vojni pokreti u Evropi koristili su sličan pozdrav, podseća švedski istoričar Pet Anders Rudling. „Na primer, hrvatski Ustaški pokret, nastao 1929, u isto vreme kad i OUN, koristio je danas zabranjenu frazu ’Za dom spremi’, navodi Rudling za DW.
Sa druge strane, stručnjak za ukrajinske studije pri Univerzitetu u Otavi, profesor Dominik Arel, tvrdi da se Ukrajinci trenutno identifikuju sa grupama kao što su OUN i drugim nacionalističkim pokretima najviše zbog osećaja otpora – na primer prema ruskoj agresiji – a ne zbog afiniteta prema desničarskoj ideologiji ili nasilju. „Slogan OUN – ’Slava Ukrajini’ i ’Slava herojima’ – koji sada rutinski koristi ukrajinska srednja klasa, stiče potpuno novo značenje“, kaže Arel.
Ukrajinski istoričar Zajcev čak smatra da ne bi trebalo povezivati istorijske pozdrave kao što je „Slava Ukrajini“ sa modernim fašizmom. „Tokom Evromajdana, pozdrav je u osnovi izgubio vezu sa OUN i postao jedan od simbola proevropskih protesta“, kaže Zajcev aludirajući na proteste na kijevskom trgu Majdan 2013. i 2014. godine koji su doveli do proterivanja Janukoviča. „U tom pozdravu ne vidim ništa negativno i ne protivim se njegovom uvođenju i u vojsku.“
Istorijski revizionizam
Ali švedski istoričar Rudlingu naglašava da je teško odvojiti pozdrave poput „Slava Ukrajini“ od njihovih korena u prošlosti. „Kada hrvatski radikali koriste svoj slogan, onda to za posledicu ima žestoke diskusije i kazne od strane međunarodne sportske asocijacije, a kada ukrajinski radikalni navijači koriste svoj pozdrav, onda bi na to trebalo da se gleda u drugačijem kontekstu? Za mene su to dvostruki standardi.“
„Problem je što je ta odluka nametnuta odozgo“, kaže nemački istoričar Kaj Struve sa Univerziteta Martin-Luter u Vitenbergu. „Dugo vremena su se u ukrajinskom diskursu suočavala dva antagonistička narativa: sovjetski i nacionalistički. Nacionalistički je onaj koji većim delom oblikuje državnu politiku Ukrajine od 2014. godine.“
Štaviše, stručnjaci kažu da Ukrajina nije usamljen slučaj. Oni tvrde da bi i druge države u regionu trebalo da se suoče sa svojim istorijskim revizionizmom. Na primer, Istraživački centar za genocid i otpor u Litvaniji optužen je da je iskrivio istoriju tako što je prikrivao dela počinilaca Holokausta. U Hrvatskoj, desničarski istoričar i bivši ministar kulture Zlatko Hasanbegović odao je počast članovima Ustaškog pokreta, nazivajući ih herojima i mučenicima. U Mađarskoj, desničarski ekstremisti zahtevali su podizanje spomenika Hitlerovom savezniku Miklošu Hortiju. A i Rusija sporo nastavlja svoje prekrajanje staljinizma, dok je Poljska nedavno izazvala međunarodne osude zbog zakona koji kriminalizuje optuživanje države za saučesništvo u nacističkim zločinima.