Vojskom protiv migranata na granicama BiH?
12. jun 2019.
U Predsedništvu BiH nema konsenzusa oko raspoređivanja vojske na istočnu granicu kako bi se sprečile nelegalne migracije, a time i ublažila migrantska kriza koja najviše pogađa Unskosanski kanton u Federaciji BiH. Prema navodima medija, državna granica je najpropusnija oko Bijeljine i Zvornika.
Član Predsedništva BiH Željko Komšić predložio je razmeštaj vojnih, policijskih, izviđačkih i drugih jedinica Oružanih snaga (OS) BiH na granicu sa Srbijom i Crnom Gorom radi podrške Graničnoj policiji BiH. BiH.
Dodik protiv Vigemarka
Predsedavajući Predsedništva BiH Milorad Dodik nije imao razumevanja za ovu inicijativu.
„OS BiH nemaju tu nadležnost, a ja kao srpski član Predsedništva ne mogu da dopustim da se vojska raspoređuje na granicu sa Srbijom. Ja sam pre godinu tražio takvu meru. Nije podržana i ja sam se pomirio s tim", izjavio je Dodik.
Predsedništvo BiH na svojoj sjednici u utorak (11.5.) nije donelo nijednu odluku koja bi pomogla rešavanju migrantske krize. Zbog neefikasnosti ove institucije dovodi se u pitanje i finansijska podrška Evropske unije (EU)koja priprema paket od 13 miliona evra za rešavanje pitanja migracija u BiH.
„Možda treba slijediti primer Srbije, koja je raspoređivanjem migrantskih centara po celoj zemlji prilično efikasno uredila ovu problematiku“, kazao je šef Delegacije EU za BiH Lars Gunar Vigemark prilikom nedavne posete Unskosanskom kantonu.
Međutim, ideji o razmeštaju migrantskih centara na području cele države protivi se Republika Srpska.
„Nije dobro da Evropa sada nama šalje novac da mi pravimo centre. Taj novac nas ne interesuje, neka ga povuku i prave centre u Evropi, oni imaju kapacitet da taj problem rešavaju, mi nemamo. Ti ljudi nisu ni došli da ostanu ovdje, nego su samo u tranzitu. Mi činimo sve da nemaju dodatne probleme prilikom prolaska kroz RS i pomažemo koliko možemo“, rekao je Dodik.
Dragan Mektić: „Vojska može da pomogne"
Ministar sigurnosti BiH Dragan Mektić, međutim, veruje da bi Oružane snage (OS) BiH trebalo da pomognu državnoj Graničnoj službi u sprečavanju nelegalnih migracija.
„Da bi se angažovala vojska, potrebna je odluka predsedništva BiH, ali u Predsedništvu za to nema konsenzusa. Ja ne vidim problem u angažmanu vojske koja bi u ovom slučaju bila pridodata i podređena Graničnoj službi BiH, nenaoružana i raspoređena isključivo u svrhu zaštite granice od ilegalnih migranata", kaže Mektić za DW.
On tvrdi da upotreba OS na istočnoj granici BiH ne bi komplikovala odnose sa susednim državama. „I Srbija koristi sve svoje kapacitete, pa i vojne, da zaštiti sopstvene granice", kaže Mektić.
Kada ilegalno pređu državnu granicu između Srbije i BiH, migranti se preko teritorije entiteta Republike Srpske (RS) nesmetano kreću prema Republici Hrvatskoj, odnosno Evropskoj uniji. Ministar sigurnosti BiH Dragan Mektić kaže da vlasti u RS propuštaju migrante „zato što se politika direktno umešala u ovaj problem".
„Postoji politički stav RS-a da oni te migrante ne žele ni na koji način u RS i kada se migranti tamo pojave usmeravaju ih prema Federaciji BiH. To je čisto političko pitanje, jedna politička manipulacija", kaže Mektić.
Đuro Kozar: „Granična policija kriva za poroznost granice“
Vojnopolitički analitičar iz Sarajeva Đuro Kozar smatra da Bosni i Hercegovini ni Srbija ni Hrvatska nisu baš od pomoći u rešavanju migrantske krize.
„Da li vlasti RS-a propuštaju migrante kako bi se rasteretila Srbija, to je za sada samo indicija. Zapravo, ne znam koja od susjedne dvije države više odmaže BiH u vezi migranata – Srbija koja ih liferuje u BiH ili Hrvatska koja u BiH vraća i one migrante koji u nju nisu ušli iz BiH", kaže Đuro Kozar.
On smatra da zahtev za upotrebom OS BiH u kontroli državnih granica nema zakonske osnove. „Incijativa da se OS BiH upute na granicu kako bi sprečavale nelegalan ulazak migranata u BiH nije utemeljena, budući da naša vojska nema zakonske ovlasti da hapsi i privodi migrante, ili bilo koga drugog ko bi nezakonito pokušavao ući u BiH. OS BiH ne mogu ni da zaprečavaju pojas oko granice", kaže Kozar za DW.
Za Razliku od BiH, Srbija i Hrvatska mogu koristiti vojske za osiguranje granice i one to i čine, ističe Kozar, pojašnjavajući da su nadležnosti OS BiH nešto drugačije. „To su vojnostručna obuka, sudjelovanje u mirovnim misijama u svijetu, humano deminiranje i pomaganje stanovništvu u slučaju elementarnih nepogoda. Više od toga se OS BiH u vrijeme mira ne može narediti", kaže naš sagovornik.
Ako postoji želja da se spreče ili barem ublaže nelegalne migracije, treba ispitati rad Granične policije, smatra Kozar. „Rekao bih da je Granična policija glavni krivac za poroznost naše granice i da se mnogo ranije morala pripremiti za ovu krizu, prvenstveno povećanjem broja graničnih policajaca", kaže Đuro Kozar.
Hrvatska podiže metalnu ogradu na granici
I dok političari u BiH raspravljaju o mogućnostima pojačanog nadzora istočne granice, Unskosanski kanton na krajnjem zapadu BiH koji graniči sa Hrvatskom, odnosno EU, suočava se sa sve težom migrantskom krizom. Nakon nedavih masovnih tuča migranata i pogoršane sigurnosne situacije, vlasti su odlučile da uvedu „kućni red" kojim se reguliše kretanje migranata na ovom području.
Istovremeno, Hrvatska postavlja metalnu ogradu na granici prema BiH, tačnije na Graničnom prelazu Maljevac kod Velike Kladuše. Hrvatski ministar unutrašnjih poslova Davor Božinović ističe da policija i na taj način jača svoje kapacitete kako bi se što efikasnije borila protiv ilegalnih migracija.