Volinjski masakr opterećuje odnose Poljske i Ukrajine
11. jul 2023.
Veliko je bilo iznenađenje kada su se poljski predsednik Andžej Duda i njegov ukrajinski kolega Volodimir Zelenski prošle nedelje (9. jul) bez ikakve najave zajedno pojavili u katedrali u gradu Lucku na severozapadu Ukrajine. Učestvovali su na ekumenskoj služvi u čast žrtava Volinjskog masakra koji se dogodio pre 80 godina. Radi se o zločinu nad poljskim civilima koji su tokom Drugog svetskog rata počinili ukrajinski nacionalisti.
„Zajedno odajemo počast nedužnim žrtvama Volinja! Sećanje nas ujedinjuje! Zajedno smo jači“, napisao je Duda na Tviteru. A Zelenski se u saopštenju za medije citira sledećim rečima: „S Andžejom smo se prisetili svih žrtava Volinja. Znamo da cenimo svaki pojedinačni život, prisećamo se istorije i zajedno branimo slobodu.“
Dva predsednika položila su sveće ispred oltara i zagrlili su se. Ali, nije se dogodilo ono što su na poljskoj strani očekivali. Nije bilo ukrajinskog izvinjenja za masakr.
Razumevanje i kritike
„Očekivali smo više, ali ukrajinska strana nije spremna na snažniji gest“, rekao je Marcin Pržidaž, šef Odeljenja za spoljnu politiku u kabinetu poljskog predsednika. Prisustvo ukrajinskog predsednika na ekumenskoj službi je „korak u pravom smeru“, dodao je. Pre pet godina, kada se obeležavala 75. godišnjica masakra, Duda je bio sam na komemoraciji za žrtve u Ukrajini.
Poljski mediji su na zajednički gest dvojice državnika reagovali s pomešanim osećanjima. „Služba u Lucku je ispravan znak, ali pred nama je dugačak put“, prokomentarisao je Jerži Haščinjski u listu „Ržežpospolita“. Taj novinar je prigovorio da počinioci, naime „ukrajinski nacionalisti“, nisu nazvani pravim imenom. Još je jasnija kritika na internet-portalu onet.pl, koji piše da reči Zelenskog o „svim nedužnim žrtvama“ sugerišu „simetriju krivice“, napisao je bivši diplomata Vitold Juraž. A to je po njegovom mišljenju falsifikovanje istorije. „Činjenica da ukrajinski predsednik nije bio u stanju da u usta uzme reč izvinjenja, dokaz je Dudinog političkog i moralnog poraza“, smatra komentator tog portala.
Šta se dogodilo u Volinju?
Luck je ključni grad regiona Volinje ili Volinije, koju su svojatale obe nacije. Nakon Prvog svetskog rata to područje pripalo je Poljskoj. Ukrajinska manjina žalila se na diskriminaciju i posegnula je i za terorističkim sredstvima u bobi protiv poljskog državnog aparata. Nakon što je Nemačka 1939. napala Poljsku, Volinje se našlo pod sovjetskom kontrolom, a dve godine kasnije zauzela ga je Hitlerova Nemačka.
Kada je Nemačka nakon vojnog poraza kod Staljingrada počela da slabi, nacionalistička partizanska grupa UPA (Ukrajinska pobunjenička armija) je 1942. odlučila da Poljake protera iz tog regiona. Uz pomoć etničkog čišćenja, UPA je htela da stvori povoljne „pretpostavke“ za etabliranje ukrajinske nacionalne države nakon rata.
Prvi napadi na sela u kojima su većinski živeli Poljaci dogodili su se u februaru 1943, a vrhunac masakra je bio 11. jula 1943. Na taj dan, koji je u istoriju ušao kao „krvava nedelja“, napadnuto je 99 naselja. Partizani UPA mobilisali su i ukrajinske civile, koji su svoje poljske komšije ubijali i uz pomoć kosa, vila i sekira, palili su i njihova imanja. Bilo je i onih Ukrajinaca koji su, uprkos životnoj opasnosti kojoj su se izlagali, spasavali svoje poljske komšije.
Kasnije su se borbe proširile i na područja zapadnije od Volinije, na istočnu Galiciju i Bešadi na jugoistoku Poljske. Sve do kraja rata 1945, oprema podacima poljskih istoričara, ubijeno je oko 100.000 Poljaka, a do pola miliona ljudi je pobeglo ili je proterano. U osvetničkim akcijama poljskih partizana stradalo je između 10.000 i 15.000 Ukrajinaca.
Suočavanje s prošlošću
U doba komunizma ta tema je bila tabu. Tek nakon kraja Hladnog rata počelo je mučno suočavanje s prošlošću – ali za sada bez većih uspeha.
Nakon ruskog napada na Ukrajinu 24. februara 2022, Poljska je postala jedan od najvažnijih saveznika svojih istočnih suseda. Varšava je isporučivala oružje, prihvatila nekoliko miliona ukrajinskih ratnih izbeglica. Više od milion Ukrajinaca još uvek se nalazi u Poljskoj. Suočavanje s teškim istorijskim nasleđem odloženo je za neka druga vremena.
No, polako raste pritisak poljske javnosti na vladu u Varšavi i na predsednika Dudu. Sve više publicista i političara zahteva od Dude da iskoristi svoj uticaj na Zelenskog kako bi ukrajinsku stranu ohrabrio na gest kojom bi se Kijev izvinio za masakr.
Mnoštvo kontroverzi
Spisak kontroverzi je dugačak. Udruženja žrtava, ali ne samo ona, žale se na blokadu ekshumacije posmrtnih ostataka poljskih žrtava od strane ukrajinskih vlasti. Ukrajina odbacuje korišćenje pojma „genocid“ za ono što se dogodilo tokom Volinjskog masakra, a kao opravdanje za taj stav se navodi da genocid može da počini samo neka država, te dodaje da su u Volinju zločine počinile partizanske jedinice.
Ukrajinci osim toga podsećaju na antiukrajinske akcije poljskog državnog aparata nakon kraja rata. S obzirom na to da poljske službe bezbednosti nisu uspele da obuzdaju delovanje UPA na jugu Poljske, 1947. godine su svi Ukrajinci iz tog regiona bili prisilno preseljeni u druge delove zemlje, a njihove kuće i crkve sravnjene su sa zemljom.
Predmet spora u bilateralnim odnosima i dalje je i Stepan Bandera, vođa radikalnog krila Organizacije ukrajinskih nacionalista (OUN), koja je bila zadužena za politički nadzor nad delovanjem UPA. U Poljskoj je Bandera oličenje zla, a u Ukrajini se poštuje kao heroj u borbi protiv komunista, odnosno Crvene armije.
No, ima i optimističnih glasova. Jedan od njih je i državni sekretar u kabinetu poljskog predsednika – to je Andžej Dera, jedan od najbližih Dudinih saradnika. On je uveren da budućnost donosi napredak. Nakon susreta u Lucku, on je u jednoj diskusiji na televiziji rekao: „Šezdesetih smo uspeli da se pomirimo s Nemcima. Uspećemo i da se pomirimo sa Ukrajincima.“
Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.