Vreme je da Kipar napusti evrozonu

Kiparski parlament napravio je fatalnu grešku. Odbacivanje uslova za dobijanje paketa spasa evrozone u visini od deset milijardi evra imaće fatalne posledice, kako za Kipar, tako i za preostalih 16 članica evrozone. Spremnost da se posrnulim bankama i skoro u potpunosti nelikvidnoj zemlji pomogne sa deset milijardi evra, bila je više nego velikodušna ponuda Evropske unije i Međunarodnog monetarnog fonda.

Parlament u Nikoziji je, na pritisak razbesnelih vlasnika bankovnih računa, dao apsurdno obrazloženje. Ne radi se o tome da se Kipru nametne strana vladavina ili da se sprovedu nemački hegemonistički interesi, radi se samo o spasavanju mini-države, koja će, ako ne dobije pomoć, od juna biti nelikvidna.

Udeo samog Kipra u paketu za spas u visini od 5,8 milijardi evra, potpuno je primerena suma. To da ulagači i klijenti banaka treba da učestvuju u spasavanju zemlje, zajednička je odluka svih država evra, uključujući i kiparsku vladu. Kipar je godinama živeo iznad svojih mogućnosti. Poslovni model da se niskim porezima i slabim kontrolama bankarskog sektora privuče strani kapital, propao je još prošlog leta. Vlada Kipra, sama je podnela molbu za pomoć jer su se podržavljene banke potpuno preračunale. Dugovi prete da uguše Kipar. Tobožnja pobeda besnih štediša, tu ništa ne može da promeni.

Još ima vremena

Sada bi evrozona morala pod hitno da uđe u pregovore sa Kiprom ako želi da spasi tu zemlju. Do juna još ima vremena da se pronađe rešenje. Teško je razumeti da su se ministri finansija evrozone tako preračunali. Zato im se pripisuju loš menadžment i grube greške u komunikaciji.

Kiparska vlada još ima mogućnost da prikupi novac. Umesto specijalnog depozita na bankarske uloge, sada bi moglo da dođe do drastičnog povećanja poreza. Ako ni to ne bude bilo moguće, banke će bankrotirati. Onda će štediše imati mnogo veće gubitke od predloženog depozita od 6,7 odsto odnosno 9,9 procenata na uloge veće od 100.000 evra. Ako banke, a time i država Kipar bankrotira, to znači i izlazak iz evrozone. Došlo bi do povratka na staru valutu, koja bi izgubila vrednost, što bi dovelo do velikih gubitaka.

Neka bankrot bar bude kontrolisan

Ako Kipar napusti evrozonu, to će dovesti i do gubljenja poverenja u evrozonu. Kada se u četvrtak (21.3.) otvore banke na Kipru, ljudi će požuriti da podignu novac što će ubrzati bankrot te zemlje. A ta zaraza, koja bi se mogla preneti i na druge zemlje, je realna. Kipar je ipak sistemski relevantna država, iako se radi o maloj ekonomiji. Ako bankrot već ne može da se spreči, onda ministri evrozone moraju da se pobrinu za to da on bude kontrolisan.

Poslanici na Kipru usprotivili su se moćnoj Evropskoj uniji, ali cenu koju će za to morati da plate nije moguće ukalkulisati. Ona bi mogla da bude velika, mnogo veća od zatraženog specijalnog poreza za spas Kipra. Pobedonosni poklici na ulicama kiparskih gradova, brzo će utihnuti.

Komentar: Bern Rigert
Odgovorni urednik: Ivan Đerković