Vučić garantuje za Vučića

 „Nije to bilo tako davno, no, već sada se može reći da je 2008. godina bila prekretnica u istoriji Srbije. Gledano iz srpskog ugla, te godine su tri događaja bila dominantna" piše Mihael Martens za Frankfurter algemajne cajtung (Frankfurt na Majni) i kao takve navodi: proglašavanje nezavisnosti Kosova u februaru, izručenje Radovana Karadžića Haškom tribunalu u julu i osnivanje Srpske napredne stranke u oktobru 2008.

„Uspon Vučića i Nikolića je počeo izdajom. Obojica su godinama bili lojalni sledbenici Vojislava Šešelja. Kada je on optužen pred Haškim tribunalom i potom se 2003. predao, Vučić i Nikolić su u odsustvu svog idola preuzeli vođstvo Srpske radikalne stranke. Ta stranka je bila popularna među Srbima, ali nikada nije došla na vlast, jer su umerene snage kao i manjine - vojvođanskih Mađara, Albanaca na jugu Srbije i slovenskih muslimana u blizini granice sa Crnom Gorom - protiv nje uvek stvarale koalicije.

Vučić i Nikolić su najkasnije 2008. shvatili da Šešeljevo radikalno odbacivanje Zapada i EU privlače više od trećine srpskih birača, ali da u doglednoj budućnosti ne mogu da računaju na većinu. Dakle, odrekli su se Šešelja i promenili svoju retoriku za 180 stepeni. Srpska napredna stranka je članstvo u EU proglasila najvažnijim ciljem spoljne politike Srbije. Nikolić je postao šef nove stranke, Vučić njegov zamenik. Stranka je bila veoma uspešna. Nikolić je 2012. izabran za predsednika, Vučić 2014. za premijera. On takođe kontroliše tajne službe i, posredno, sva druga ministarstva.

Od kako je pre skoro 17 godina sa vlasti zbačen Slobodan Milošević, ni jedan političar u Beogradu nije imao toliku moć kao Vučić. U nedelju Vučić tu moć hoće da poveća: kandidovao se na izborima za predsednika, i sve ankete pokazuju da je jedino otvoreno pitanje da li će morati u drugi krug.

Pobedom na predsedničkim izborima Vučić bi se, posle Šešelja, otarasio i svog drugog mentora, aktuelnog predsednika Nikolića, koji je želeo da se ponovo kandiduje. Zbog njegovih profesionalnih početaka, kada je bio odgovoran i za groblja svog rodnog Kragujevca, Nikolića i prijatelji i neprijatelji zovu „Grobar". Sada Vučić hoće da „zakopa"„Grobara". Očekuje se da Vučić neće dozvoliti da Nikolić dođe na čelo vlade, nego će na tu poziciju dovesti nekoga ko ga sluša bez pogovora."

Mihael Martens piše da "Vučićeva popularnost kod većine Srba ima veze sa činjenicom da su mediji, osim nekoliko preostalih izuzetaka, potpuno fokusirani na njega" i navodi medijskog preduzetnika Gorana Veselinovića i oligarha Željka Mitrovića koji su obezbedili da Vučić bude sveprisutan u medijima. "Naravno, Vučić, Mitrović i Veselinović to opovrgavaju, ali nesporno je da mediji u vlasništvu ove dvojice i mnogi drugi mediji - o Vučiću bez izuzetka izveštavaju pozitivno - dakle ne uglavnom pozitivno, već uvek pozitivno."

Martens izdvaja tabloid Informer kao najgori primer za prljave medijske kampanje i hajke protiv kritičara vlade. S druge strane retke preostale nezavisne novine, kao što su Danas ili Vreme, kritikuju Vučića, ali imaju mali tiraž. I nezavisna TV N1 je među ono malo drugih medija koji izveštavaju izbalansirano, piše Frankfurter algemajne cajtung.

„Međutim, Vučićeva popularnost se ne može objasniti samo i dvorskim, odnosno nekritičkim medijima. On je takođe popularan jer je ekonomski postigao mnogo: Aerodrom koji je na putu da postane najznačajniji u regionu, je jedan primer, a "Beograd na vodi", Vučićev omiljeni projekat, je sledeći. U nekim beogradskim krugovima je moderno da se taj projekat izvrće ruglu, ali mnogi građani prestonice ga hvale i kažu da se konačno nešto radi tamo gde je bilo ruglo grada. Međutim, prošle godine, tokom građevinskih radova noću su ilegalno srušene zgrade. Došli buldožeri i nekoliko kuća srušili do temelja, susedi pozvali policiju koja nije reagovala.

Od toga da li će ovo krivično delo ikada biti pravno rasvetljeno, meriće se nivo vladavine zakona u Srbiji - i time njena zrelosti za pristupanje EU", zaključuje Frankfurter algemajne cajtung.

Zidojče cajtung (Minhen) danas piše da „Aleksandar Vučić hoće da postane predsednik Srbije. Pritom on voli da kritikuje i tužaka Srbe, što kod EU očigledno dobro prolazi." Iz komentara Nadje Pantel za taj list izdvajamo: „Međunarodni uspeh Vučića se velikim delom zasniva na činjenici da je strane lidere uspeo da ubedi da je kod kuće u Srbiji uglavnom okružen nitkovima.

No, bez obzira da li je reč o Beogradu, Skoplju ili Podgorici - u procesu približavanja EU lideri balkanskih zemalja vole da rade sa klišeima i pretnjama. Dragi Briselu, obrati pažnju! Na jugoistoku, su nažalost svi korumpirani i uvek spremni da iskopaju svoje stare mitraljeze. Ovde je stvarno loše. Ali, računajte na mene!

Politički procesi se tako svode na kadrovska pitanja. I tako rešenje za stagnaciju u Srbiji nije više promocija demokratije, jačanje obrazovanja ili suzbijanje korupcije. Rešenje je Aleksandar Vučić. Ko garantuje za njega? Aleksandar Vučić, naravno, jer nikog drugog ni nema", piše Zidojče cajtung.

Priredila: Dijana Roščić