Vučić hoće da imitira Jugoslaviju iz doba nesvrstanih

Balkanska turneja nemačke šefice diplomatije Analene Berbok – koja je počela u četvrtak posetom Sarajevu i Prištini, nastavlja se u petak u Beogradu, a potom sledi Kišinjev – „trebalo bi pre svega da demonstrira prisustvo“, ocenjuje Frankfurter algemajne cajtung.

„Signal glasi: Evropa motri na region, na svaku krizu reagovaće se odlučno. Pozadina je bojazan da bi Rusija mogla da pokuša da destabilizuje region manevrom skretanja pažnje“, dodaje ugledni list.

Dopisnik lista Mihael Martens navodi da su Srbija i Republika Srpska jedina područja „van Putinove oblasti moći“ u kojima kod znatnog dela stanovništva i medija postoje simpatije za rat protiv Ukrajine.

„Svet su obišli snimci demonstracija sa hiljadama učesnika u Beogradu, koji su išli gradom s ruskim zastavama, Putinovim slikama i znakovima sa slovom Z. Demonstracije protiv ruske ratne politike slične masovnosti par dana kasnije naišle su na manje pažnje u inostranstvu.“

-pročitajte još: Špigel: Koju igru igra Vučić?

„Slovensko-pravoslavna povezanost“

U tekstu se kao ključni momenat ističe izveštavanje dobrog broja srpskih medija. Osećaj slovensko-pravoslavne povezanosti se u Srbiji „u poslednjih desetak godina sistematski podstiče i pojačava kroz medije koji spadaju u sistem vladavine predsednika Aleksandra Vučića“.

„Televizije, novine i portali, koji tesno sarađuju s vlastima i od njih dobijaju subvencije, načinili su od Putina ikonu“, piše frankfurtski list.

Pominje se i Rusko-srpski humanitarni centar u blizini niškog aerodroma koji list naziva „bazom za operacije“ Rusije. Taj centar, navodi se u tekstu, jeste brzo reagovao u nizu prirodnih katastrofa.

„Utisak nastaje i zato što Vučićevi mediji svim silama podstiču projekciju ruske meke moći u Srbiji. Tako se o ruskoj pomoći izveštava na naslovnicama i na početku dnevnika, dok se daleko obimnije mere pomoći EU prećutkuju ili tek uzgredno pominju.“

Autor dalje navodi da se do sada nisu potvrdile sumnje sa Zapada da baza u Nišu služi Moskvi kao „špijunski centar ili kao nukleus buduće vojne baze“, ali da te sumnje i dalje postoje.

Dalje Vučićeve odluke teško se mogu predvideti

„Vučić pokušava da sa Srbijom imitira cik-cak politiku Jugoslavije iz vremena nesvrstanih“, ocenjuje list, podsećajući da se zvanični Beograd pridružio rezoluciji Generalne skupštine UN kojom se osuđuje Rusija, ali ne i sankcijama EU. Dodaje se da to donosi male ekonomske prednosti za Beograd, da je recimo broj letova Er Srbije prema Moskvi i Sankt Peterburgu skoro udvostručen.

„Istovremeno, Rusija nije bitan trgovinski partner, ako se zanemari visoka zavisnost od gasa i nafte. Privredno je Srbija snažno usmerena na EU i susedne zemlje Zapadnog Balkana. Naravno da Vučić, koji je zaluđen brojkama i statistikama, to tačno zna“, navodi nemački list. Dodaje se da srpska armija izvodi više vežbi sa članicama NATO nego sa Rusijom.

Teško se mogu predvideti dalje Vučićeve odluke u vezi sa evropskim sankcijama protiv Rusije, ocenjuje autor: „Pred predsedničke i parlamentarne izbore 3. aprila, na kojima se (Vučić) kandiduje za novi mandat, ne bi trebalo očekivati oštre promene kursa, barem prema sadašnjem stanju stvari – osim ako zapadni pritisak na Beograd značajno ne poraste.“

„U tom slučaju bi Vučić morao da očekuje i kontra-pritisak iz Moskve koja pouzdano stoji uz Srbiju u Savetu bezbednosti u sprečavanju priznanja Kosova. Ulogu zaštitnice bi pak mogla da preuzme Kina, na koju se Vučić barem od početka pandemije sve više oslanja“, zaključuje Frankfurter algemajne cajtung.

priredio Nemanja Rujević

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.