Vučić i Kurti, prvi put
13. februar 2020.
VUČIĆ I KURTI: Šta se očekuje od susreta u Minhenu?
Kosovski premijer Aljbin Kurti se neće spuštati na nivo neformalnog razgovora sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, kao što je bio slučaj sa Tačijem pod pokroviteljstvom Federike Mogerini. Vučić i Tači su neformalno govorili o ozbiljnim pitanjima pa dolazili i do predloga „razgraničenja“. Kurti na taj nivo ne bi ni hteo – on je pobedio na izborima sa drugačijim parolama, bivajući antiprotivan. Ljudima na Kosovu je došlo do guše i hteli su neku promenu, sada su je i dobili.
Već u prvoj sedmici na premijerskom mestu je Kurti olabavio stavove, ne govori o Velikoj Albaniji, svakodnevno se slika ispred kosovske zastave koju je ranije zvao „šarenom“ krpom. Počeo je da se ponaša institucionalno, što se možda neće svideti svima, ali je uobičajeno za premijera.
Vrlo je moguće da se u Minhenu potpiše ugovor o obnavljanju železničkog saobraćaja od Beograda do Prištine što je za običan svet daleko važnije od vazdušnog saobraćaja. To bi bio i važan znak dobre volje. Ako su Vučić i Kurti pametni, o železnici treba da se dogovore i uzmu pare od međunarodne zajednice za obnovu pruge kojom vozovi sada jure trideset na sat.
BURAN SASTANAK? Kako se Rama posvađao sa svima
Prema informacijama DW, Kurti i Vučić će učestvovati na panelu sa ostalim liderima Zapadnog Balkana i novim visokim predstavnikom EU Žozepom Borelom. Biće zanimljivo jer je tu i albanski premijer Edi Rama za kojeg u Prištini misle da u poslednje vreme manje-više zastupa stavove Beograda.
Rama trenutno nema dobre odnose ni sa kim na Kosovu. Pokvario je odnose sa Tačijem zbog mini-Šengena, tužio je Haradinaja zbog teških reči, prva Kurtijeva premijerska poseta Tirani bila je vrlo neprijatna. Kurti zagovara mikro-Šengen između Kosova i Albanije najpre, dok Rama hoće regionalni projekat mini-Šengena čiji je drugi glasni zagovornik upravo Vučić.
PADAJU CARINE: Da li i Kurti mora da sluša Vašington?
Teško da za ikoga na Kosovu može da se kaže da nije u neku ruku američki čovek, to jest da može da vlada bez podrške SAD. Trampov izaslanik Ričard Grenel je dao gas i pod hitno traži ukidanje carina na srpsku robu. Kurti će ukinuti carine, tu nema dileme.
Jedino je pitanje da li će ukinuti takozvane „recipročne mere“, koje iz prištinskog gledišta nisu loša ideja. Recimo, zašto automobili sa Kosova ne mogu da uđu u Srbiju sa kosovskim tablicama, a obratno je moguće? Ili, ja sam beogradski đak i moja diploma je priznata u Prištini, ali u Beogradu nisu priznate kosovske diplome. Reciprocitet znači: ono što mi zabraniš, zabraniću i ja tebi.
Trampu očigledno treba neki uspeh na međunarodnom planu do izbora u SAD početkom novembra. Dok čeka šta će biti sa predlozima za Bliski istok, možda je dobro vreme za uspeh na Kosovu. To se odvija pod velom oštre pretnje u stilu – ako sada ne možete da se dogovorite brzo, onda se više nećemo baviti vama.
OBUHVATNI SPORAZUM za samo nekoliko meseci?
U Beogradu često podsećaju na pitanja koja valja rešiti pre nego što se razgovara o statusu – imovina Srba, kulturna baština, povratak… isto je i iz perspektive Prištine. Ne treba zaboraviti pitanja nestalih osoba, kulturne baštine koja je tokom rata odneta u Beograd, i vitalno važno pitanje penzija za ljude koji su ceo radni vek proveli u velikim jugoslovenskim firmama.
Čuje se da se o krovnom sporazumu već priča, da postoji i neki dokument – ali da se on neće objavljivati pre izbora u Srbiji i dok nije do kraja utanačen. Dobro je o tome prvo pričati iza zatvorenih vrata jer iznošenje nedopečenih predloga u javnost obično odvede raspravu u raznim pravcima. U tih nekoliko meseci između izbora u Srbiji i izbora u Americi moguće je postići načelan dogovor koji iz perspektive Prištine podrazumeva međusobno priznanje u postojećim granicama.
*Bahri Cani je novinar redakcije DW na albanskom jeziku. Diplomirao je na beogradskom Fakultetu političkih nauka i devedesetih je radio za „Borbu“ i „Našu borbu“. Od 1994. je kao dopisnik radio za Dojče vele, a sada je dugogodišnji novinar u redakciji u Bonu. Proglašen je 2016. za novinara godine u izboru kosovskog javnog servisa RTK.