Vučić postaje „premijer u senci“

Frankfurter algemajne cajtung piše: „Rezultat izbora pokazuje da nije omanula krajnje agresivna predizborna kampanja u kojoj je najveći deo srpskih medija nekritički podržavao Vučića i klevetao opozicione kandidate. Određeno dejstvo je imala i činjenica da je Vučić u vrućoj fazi predizborne kampanje bio gost kako nemačke kancelarke Angele Merkel tako i ruskog predsednika Vladimira Putina.

Tako je mogao da se prezentira kao političar koji je, poput Tita nekada, bio ugledan i na Istoku i na Zapadu. To je upalilo posebno kod starijih birača, koji se još sećaju Jugoslavije i idealizuju to vreme. Doduše, Vučićeva popularnost se delom temelji i na određenim ekonomskim uspesima, otkako je barem otpočeo neke važne strukturne reforme. Međunarodni monetarni fond prenosi da je privredni rast Srbije bio 2,5 odsto, a za ovu godinu je prognozirao 2,8 odsto.

Nezaposlenost opada, između ostalog i zato što mnogi mladi Srbi okreću leđa svojoj zemlji i napuštaju je. Srpsko pravosuđe važi kao korumpirano i zavisno od političkih instrukcija. Zato srpski opozicionari pozivaju EU da pažljivije nego do sada prate događaje u najvećoj od zemalja bivše Jugoslavije“, piše frankfurtski dnevnik.

Berlinski list Velt objašnjava da je „Vučić već dugo u politici a njegova prošlost je ekstremno sporna. Za vreme Slobodana Miloševića, čiji ratovi su vodili u smrt desetine hiljada ljudi, bio je u mladim godinama ministar informisanja nadležan za glajhšaltovanje štampe. Kasnije je Vučić podržavao ultranacionaliste a 2008. je pristupio Srpskoj narodnoj stranci, čiji je danas i predsednik. Predstavlja se kao proevropski reformator koji žestoko ali pravedno čini sve da se njegova zemlja dobro razvija.“

„Vučič“, piše Zidojče cajtung, „uživa poverenje EU, SAD i nemačke kancelarke Angele Merkel jer važi kao garant saradnje posvađanih zemalja u jugoistočnoj Evropi. Hoće da povede svoju zemlju u EU i da zadrži tesne odnose sa Rusijom. Bivšeg ultranacionalistu koji se prezentira kao proevropski političar opozicija optužuje da se služi zastrašivanjem birača i da je ućutkao medije. Očekuje se da će ojačati ustavnu ulogu predsednika, slično Redžepu Tajipu Erdoganu u Turskoj.“

Bečki Standard piše da su „sve novine“ u Srbiji „bile obavijene predizbornim reklamama premijera; Aleksandar Vučić je sveprisutan. No, šef SNS nije koristio samo bonus koji je već imao kao šef vlade, već sebe vidi zaista kao nezamenljivog i predstavlja se kao spasilac Srbije i garant stabilnosti u regionu. Sa tim ubeđenjem, kao i dugo sticanim znanjem o tome kako se uspostavlja kontrola i drži vlast u rukama, ovaj otac porodice sa dvoje dece se nalazi pred svojim ciljem – da postane predsednik.

„Za očekivati je da on i kao predsednik ostane premijer u senci i da preko svoje stranke zadrži u rukama konce u institucijama. Kao niko drugi, ovaj 47-godišnjak je uspeo da imidž nacionaliste pretvori u imidž mahera. Uživa poverenje ne samo nemačke kancelarke Angele Merkel već i Evropske komisije. Dobre strane njegovog preobražaja su da je zauzdao svoju retoriku i odustao od svoje narodnjačke ideologije. U mladim godinama je još kao novinar bio u ratu u redovima ultranacionalističkih četnika Vojislava Šešelja. Danas Vučić pokušava da neguje dobar odnos sa Bosnom i Hercegovinom.“

„Istovremeno – Vučić je od 1998. do 2000, dakle za vreme Miloševića, bio ministar informisanja – vešto sarađuje sa brutalnom bulevarskom štampom da bi iskoristio nacionalistička osećanja. Glumi nekoga ko je spreman na žrtve, ne samo u slučaju Kosova. Radoholičar koji premalo spava, rado se predstavlja kao balkanski tip, ali ne odgovara nijednom od klišea. Već godinama sprovodi politiku štednje. Vučić je, kada je 2014. postao premijer, smanjio plate i penzije u javnom sektoru i smanjio i deficit. Ali, i dalje nema strukturnih reformi ni transparentnosti. Može da se odlično proda pošto dominira u medijima. Interesantno je da je čovek, koji kada čuje kritiku odmah prelazi u ofanzivu, geopolitički orijentisan više ka EU nego ka Rusiji. Zato ga je Vladimir Putin pre izbora pozvao u Moskvu“.