„Vučić preskočio mračnu senku istorije“
4. avgust 2017.
„U Srbiji ove godine nema letnje rupe“, piše novinar Frankfurter algemajne cajtunga Mihael Martens: „Povod za to je dao predsednik Aleksandar Vučić; on je sredinom jula objavio esej o Kosovu o kojem se otada stalno vode rasprave. To što Vučić piše je za srpske pojmove isto kao kada bi turski predsednik Erdogan napisao da su 1915. Osmanlije izvršile genocid nad Jermenima. Vučić je tako preskočio mračnu senku srpske istorije, na čijem nastajanju je nekada prilježno radio. Od svojih sunarodnika je zatražio da uvide da je Kosovo, koje se 2008. uz američku i zapadnoevropsku podršku proglasilo nezavisnim – izgubljeno.“
„Mnogi Srbi odavno tako misle, pri čemu imaju druge brige: važna su im radna mesta, dobre škole za njihovu decu ili stambeni prostor koji mogu da plate, a ne mit o večno srpskom Kosovu. No, vodeći srpski političari, iz straha od male, ali uticajne manjine nacionalističkih intelektualaca, pravoslavnih vladika i drugih demagoga, do sada se nisu usuđivali da nazovu stvari pravim imenom. Ako u Beogradu postoji političar koji će prestati da cepti od straha pred biračima, onda je to Vučić. Od aprila, kada je na predsedničkim izborima osvojio apsolutnu većinu, taj bivši ultranacionalista, čija Srpska napredna stranka dominira i u parlamentu, u Beogradu ima veću moć od bilo kog političara posle autokrate Slobodana Miloševića u devedesetim godinama.“
„Na pojedinim mestima (Vučićev) tekst nosi intelektualni rukopis izraelskih savetnika koje Vučić već godinama okuplja oko sebe. Ljudi kao što je Aron Šaviv, šef firme Strategy and Campaigns, koja je prema njegovim sopstvenim rečima specijalizovana za pobede u izbornim kampanjama. Šaviv kaže da je potpomogao izborne pobede 14 predsednika vlada ili država kao i neimenovanim osobama iz Evropske komisije, u Izraelu, Tajlandu, Poljskoj, Keniji ili – u Srbiji. Jedan drugi Vučićev šaptač iz Izraela je marketinški strateg Asaf Ejsin, i kada Vučić u svom eseju opširno citira nekadašnjeg izraelskog predsednika Šimona Peresa, onda to mora da je uticaj njegovih savetnika.“
„...novine su pune priloga koji su za Vučićevu inicijativu ili protiv nje, pri čemu je predsednik time uspeo da postigne to što je i hteo: da se pokrene unutrašnji dijalog o Kosovu u kome više neće biti tabua, pre svega među akademicima i intelektualcima. Njihov nacionalistički ogranak, doduše, očajnički uzurpira za sebe raspolaganje ovom debatom, ali je u sve većim teškoćama.“
Posle prikaza tipičnih reakcija na Vučićevu inicijativu i odgovarajuće argumentacije, autor ovako završava svoju analizu: „Isti taj Vučić je pre nekoliko dana ponovio da će Beograd učiniti sve da spreči prijem Kosova u UNESCO. Za sada su Vučićeve ciljane provokacije pre svega samo reči. Ali, ipak – reči kakve se iz Beograda dosad nisu čule“, piše Mihael Martens za Frankfurter algemajne cajtung.
A bečki Standard piše o „pometnji“ koju je izazvala konstitutivna sednica kosovskog parlamenta. „Poslanici saveza PAN koji je pobedio na izborima su se, doduše, pojavili u parlamentu, nakon što je većina njih bila odsutna, ali je predsednik parlamenta napravio pauzu i prekinuo sednicu. (...) Poslanici manje stranke u koaliciji PAN, stranke Nisma Fatmira Ljimaja, jedini su došli na početak sednice; nekoliko sati kasnije došli su i poslanici Demokratske partije (PDK) Kadrija Veseljija i Alijanse za budućnost Kosova (AAK) Ramuša Haradinaja – samo da bi tražili da se sednica prekine da bi se savetovali. 60 od 120 poslanika je bilo za taj predlog. Zahtev PAN opozicija tumači kao dokaz da pobednici na izborima nemaju većinu od najmanje 61 glasa za izbor predsednika parlamenta...“
priredio Saša Bojić