Zašto Folksvagen ide u Tursku, a ne u Srbiju ili Bugarsku?
4. oktobar 2019.
Novi proizvodni pogon Folksvagena gradiće se na zapadu Turske, u Manisi blizu Izmira. Nemački proizvođač automobila mnoge je iznenadio odlukom da investira u Turskoj, a ne u članici Evropske unije Bugarskoj. Prethodno je iz trke ispala Srbija. U pogonu „teškom“ oko milijardu evra proizvodiće se 300.000 vozila godišnje i biće zaposleno 4.000 ljudi.
Ta odluka je sporna, između ostalog i zato što je poslednjih godina često dolazilo do raznoraznih sporova između nemačke i turske vlade. Erdal Jalfcin, profesor međunarodne ekonomske politike na fakultetu u Konstancu, za DW objašnjava pozadinu Folksvagenove odluke.
DW: Gospodine Jalcin, zašto je Folksvagen odlučio da svoj istočnoevropski pogon gradi upravo u Turskoj?
Erdal Jalcin: Još pre nekoliko godina govorilo se o gradnji Folksvagenove fabrike u Turskoj –tada se od toga odustalo. Ali s obzirom na dugoročnu ekonomsku perspektivu, sadašnja odluka je logična i načelno smislena. Turska je u poslednjih 15 godina postala važan centar industrijske proizvodnje upravo u automobilskoj industriji, a posebno zahvaljujući brojnim kooperantima koji su se tamo smestili. Mreža kooperantskih firmi, među kojima je na primer i „Robert Bosch GmbH“ u blizini Burse, postala je ogromna. To veoma pogoduje koncernu kao što je Folksvagen. U Bugarskoj ne postoje takvi uslovi.
Kakve će uslove Folksvagen zateći na turskom tržištu rada?
Troškovi plata su u Turskoj veoma niski. Minimalna plata je 420 evra. To je velika razlika u odnosu na Bugarsku. Osim toga, u Turskoj je tržište rada veoma veliko – broj stanovnika će u dogledno vreme da premaši 100 miliona. Mogu se angažovati mladi radnici koji će na duže staze moći da rade za Folksvagen. Potencijalna radna snaga je obrazovana i kvalifikovana. Od 2005, kada je Turska započela pristupne pregovore s EU, mnogo toga se pokrenulo. Istovremeno, brojni politički konflikti doveli su do odlaska velikog broja mladih talenata iz Turske, došlo je do odliva mozgova.
Nezaposlenost, prezaduženost, inflacija – turska privreda je u dubokoj krizi. Da li bi investicija jednog ovako velikog preduzeća kao što je Folksvagen mogla da pogura tursku privredu?
Apsolutno. To je esencijalno važan posao za tursku privredu. Njime se šalje signal: „Gledajte, najveći automobilski koncern na svetu investira u Turskoj.“ To bi moglo da motiviše i druga strana preduzeća da slede primer Folksvagena.
Turska je u poslednje vreme kršila neka načela pravne države. Koliko je mudro od Folskvagena da investira u zemlji u kojoj postoji toliko malo pravne sigurnosti?
Ne investirati u takvoj zemlji isto nije rešenje, pogotovo ako želimo da se u noj dugoročno stanje popravi. U Rusiji su investicije iz Nemačke u poslednje vreme delom zabranjivane – ali takva ekonomska izolacija nije urodila nikakvim plodom, kao ni u Iranu. Na kraju je obustava investicija više oslabila demokratske snage. Ja u investicijama u zemljama s teškom političkom situacijom uvek pre vidim šansu. Tako se može stvoriti pozitivna zavisnost. Istorijska iskustva nam pokazuju da je održavanje ekonomskih veza dugoročno gledano efikasnije sredstvo od izolacije. Investicije mogu da stvore bolje okvirne uslove koji onda mogu pozitivno da se odraze na političke odnose.
Turska vlada se više nego ikada oglušuje o prava na građanske slobode i demokratska načela. Zar nije nemoralno upravo sada davati turskoj vladi tako velikodušan poklon u obliku investicije teške milijardu evra?
Ali ipak to ne bi trebalo kategorički odbijati. Turska je više od vlade u Ankari. Među stanovništvom Turske postoji mnogo onih koji žele svoju zemlju da poguraju u smeru liberalne demokratije. Sankcije bi kaznile čitav narod, a to ne može da bude rešenje. „Privredi bi trebalo da bude još lošije“ – to nije načelo s kojim bi u svetu moglo da se reši mnogo problema. Kada je reč o Folksvagenovoj investiciji, za mene tu dugoročno prevladavaju pozitivni efekti, uprkos aktuelnim političkim izazovima.