Zašto Nemačka gubi ekonomsku moć?

Zima je bila blaga, a potrošnja energije manja od očekivane. Umesto najavljivane recesije očekuje se mali privredni plus od 0,3 odsto. "Ekonomski pad u zimskoj polovini 2022./2023. verovatno je bio manji nego što se strahovalo u jesen", kaže Timo Volmershojzer, profesor na Ifo institutu za ekonomska istraživanja na Univerzitetu u Minhenu.

Ifo institut pripada grupi od četiri vodeća nemačka ekonomska istraživačka instituta koji dva puta godišnje za vladu pripremaju prognozu privrednog razvoja. A ovog proleća im se pridružio i jedan istraživački institut iz Austrije. Procene tih instituta su važne za procenu poreza i time za savezni proračun.

Bilo je tesno, ali je sve dobro prošlo

Mada industrija ima mnogo narudžbina, opšti uslovi nisu povoljni za poslovanje.

„Trajni problemi sa isporukom poluproizvoda, ekstremni skokovi cena energenata i manjak radnika, smanjili su proizvodne mogućnosti nemačke privrede i sprečili snažniji rast bruto domaćeg proizvoda", nabraja Volmershojzer.

Za 2024. stručnjaci očekuju rast od 1,5 odsto. Ali to je još prilično nesigurna procena, jer je mnogo nepoznanica. Geopolitičke napetosti ili niske temperature mogu u svakom trenutku ponovo da izazovu rast cena.

„Opasnost od nestašice gasa naredne zime još uvek postoji", kaže Volmershojzer. Ni njegove srednjoročne prognoze nisu ružičaste. „Prema našim procenama, prosečna stopa rasta nemačke privrede će biti tek oko pola odsto krajem decenije."

Kraj rasta - uzrok nije rat u Urkajini

To znači da se bliži kraj perioda neprestanog rasta privrede. To ima manje veze sa posledicama korona pandemije i ratom u Ukrajini.

Nemačka ima problem sa sve starijim društvom, nedovoljnim brojem radnika, a odustajanje od gasa, nafte i uglja utiče na rast cena energije.

Jeftina fosilna energija dugo je bila temelj uspešnog nemačkog poslovnog modela. Sada se preko noći sve promenilo. Nema više gasa iz Rusije, umesto toga skupe zamenske isporuke i spoznaja da prelaz na klimatski prihvatljivu energiju mora značajno da se ubrza - i zbog sve jačeg globalnog zagrevanja.

Manje konja, više putnika

Štefan Kots, profesor na Institutu za svetsku privredu u Kilu, pokušava da upotrebi lako razumljivu metaforu kako bi objasnio složenu situaciju:

„Izgledi za rast nemačke privrede mogu da se uporede sa brzinom konjske zaprege, u kojoj se smanjuje broj konja koji vuku. Želi da im se smanji i količina potrebne hrane, a istovremeno više putnika želi da se vozi."

U sadašnjoj situaciji bitno je „odbaciti teret". A to je moguće, na primer, smanjenjem „visokog poreskog opterećenja" ili kvalifikovanom imigracijom, objašnjava Kots. Sa druge strane, vladini paketi pomoći pružaju samo kratkoročan podsticaj.

Subvencije samo usporavaju stvari

Raspravu o subvencisanju električne energije za industriju naučnici smatraju pogrešnom. Sigurnost i troškovi snabdevanja energijom važni su faktori, ali energetska tranzicija nije moguća bez funkcionalnog „tržišnog mehanizma cena".

„Usklađenost sa klimatskim ciljevima zahteva velike napore u smislu energetske efikasnosti, a prošlogodišnje iskustvo je pokazalo da cena energije može biti zaista prikladan instrument za povećanje te efikasnosti“, kaže Timo Volmershojzer.

Ekonomisti takođe jasno odbacuju česta obećanja političara da će transformacija privrede prema klimatskoj neutralnosti dodatno podstaći privredni rast. Doći će samo do reorganizacije.

„Nema dvostruke dividende – i više zaštite klime i povećani industrijski rast. Nažalost, to je iluzija", kaže Štefan Kots.

Stoga je važnije poboljšati okvirne uslove, koji uključuju i pad inflacije. Ekonomski instituti očekuju da će se situacija smiriti tek sledeće godine. Tada bi stopa inflacije trebalo da padne na 2,4 odsto, nakon šest odsto ove godine. To bi trebalo da podstakne privatnu potrošnju od druge polovine godine jer bi tada ponovo trebalo da rastu i realne zarade.

Zlatna vremena za zaposlenike

Dobre vesti ekonomski stručnjaci imaju za tržište rada. Broj zaposlenih verovatno će se dodatno povećati, sa oko 45,6 miliona prošle godine na oko 46,0 miliona u narednoj godini. Ali, broj nezaposlenih će se verovatno ove godine privremeno povećati na gotovo 2,5 miliona, budući da se ukrajinske izbeglice neće odmah uključiti u tržište rada. Godine 2024. nezaposlenost bi ponovo trebalo da padne na manje od 2,4 miliona.

Zaposlenima načelno naučnici predviđaju dobra vremena, budući da će oni narednih godina verovatno „imati glavnu reč" u kolektivnom pregovaranju.

„Stoga ćemo videti snažna povećanja plata", kaže Štefan Kots. U vremenima nedostatka kvalifikovanih radnika i demografskih promena, kompanije bi morale „mnogo više da odgovore na želje radne snage da bi ostale atraktivne kao poslodavci".

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.