Za korak bliže „Jamajka-koaliciji“
31. oktobar 2017.
„Runda razmišljanja“ kako su nazvani poslednji razgovori, u svakom slučaju sugeriše pomirenje i harmoniju. Cilj gotovo petosatnih razgovora čelnih ljudi unije Stranaka unije (CDU/CSU), Liberala (FDP) i Zelenih bio je da se vidi šta je do sada postignuto. Da li su se četiri različite stranke u poslednje dve sedmice međusobno približile? Da li je to dovoljno za sledeću rundu pregovora o formiranju moguće „Jamajka-koalicije“? Do kasno u noć potrajao je sastanak sa preko pedeset učesnika. O tome koliko je sada izgledna nova koalicija, učesnici nisu hteli da govore.
Generalni sekretari stranaka CDU, CSU, FDP i Zelenih pozitivno su ocenili rezultat dosadašnjih pregovora. Nakon što su prošle sedmice letele varnice kada se govorilo o zaštiti klime i migraciji, sada se naziru linije kompromisa, a retorika je znatno blaža. Atmosfera je dobra, konstruktivna, napetosti su nestale, naglašavaju predstavnici svih stranaka. Napredak je, ističu, postignut i kada se radi o temama kao što su zaštita klime ili migracije. Bavarska Hrišćansko-socijalna unija (CSU) tako je prihvatila nacionalne ciljeve o zaštiti klime. Njih međutim ne želi da ostvari zatvaranjem nuklearnih elektrana, već kroz veću energetsku efikasnost. Isto tako, sada deluju mogući razgovori na temu spajanje porodica za izbeglice, za šta se zalažu Zeleni, a čemu su se stranke Unije odlučno protivile.
Više ulaganja u obrazovanje, istraživanje i internet
Sve to je veliki kontrast u odnosu na prošlu sedmicu, kada su se stranke međusobno optuživale i kada se govorilo o propalim pregovorima. Jedan od razloga je i taj što je šef CSU Horst Zehofer veče uoči sastanka u sedište bavarske stranke pozvao šefa liberala Kristijana Lindnera i lidere stranke Zelenih, Džema Ozdemira i Katrin Gering-Ekart. „To je doprinelo boljoj atmosferi“, istakao je Zehofer. I Gering-Ekartova je delovala zadovoljno.
U tom duhu nastavljeni su pregovori koji su doneli prve konkretne rezultate. Paket tema obuhvatio je obrazovanje i digitalizaciju, posao i penzije, pa sve do zdravstva. To su očigledno teme kod kojih je moguće postizanje kompromisa. Jer sve strane žele masovno da ulažu u obrazovanje, istraživanja i izgradnju mreže brzog interneta. Predstavnici CDU, CSU, FDP i Zelenih žele da Nemačka do 2025. godine 3,5 odsto prihoda od privrede izdvaja za obrazovanje i istraživanja, što bi bilo više od svih drugih zemalja. Internet bi do 2025. godine trebalo da bude dvadeset puta brži nego što je danas. „’Jamajka’ bi mogla da bude savez digitalnih šansi“, kazao je predstavnik Zelenih Mihael Kelner. Ali izostao je odgovor na važno pitanje: kako bi savezna država i pokrajine ubuduće trebalo da podele finansiranje obrazovanja? I da li bi bolje bilo kada bi za pitanja obrazovanja bio zadužena i savezna država, a ne samo pokrajine? Generalni sekretar CSU Štefan Šojer ne želi da odstupi od „očuvanja federalnih struktura“ kada je reč o pitanjima obrazovanja.
Prvi kompromisi se naziru i kada je reč o pitanju unutrašnje bezbednosti. Pregovarači teže suzbijanju svih oblika terorizma i boljoj saradnji između pokrajina i centralne vlasti. U dokumentu stoji da bi Federalni kriminalistički ured (BKA) i Savezni ured za zaštitu ustava (BfV) trebalo da imaju važniju ulogu u koordinaciji. Širenje video-nadzora trebalo bi da doprinese osećaju veće sigurnosti među građanima, isto kao i efikasnija zaštita granica. Pregovarači se zalažu i za bolju opremljenost bezbednosnih službi, posebno kada se radi o odbrani od hakerskih napada. Kada je reč o politici tržišta rada, sve stranke su za očuvanje minimalne satnice, ali i za manje birokratije.
Obrazovanje za sve
Zeleni se zalažu za borbu protiv siromaštva dece i traže više novca za saniranje škola. „Uspešno obrazovanje u Nemačkoj mora biti odvojeno od porekla roditelja, njihovog zanimanja i zarade“, ističe šef Zelenih Džem Ozdemir. Pored toga potrebno je više novca za negovatelje i veća podrška ljudima s malim penzijama, smatra njegova stranačka koleginica Gering-Ekart. I Zehofer je rekao da CSU želi da podrži mere za suzbijanje siromaštva.
Liberal Folker Vising, ministar privrede savezne pokrajine Rajna-Palatinat, smatra da bi najpre trebalo utvrditi kakve su finansijske mogućnosti. „Znamo da će prihodi od poreza biti znatno veći“, kaže Vising, čija stranka inače traži da se razgovora o budžetskoj disciplini, mogućnostima uštede, kao i ukidanju izdataka iza kojih stoji prethodna vlada. Stranke Unije trenutno pominju sumu od 30 milijardi evra koja stoji na raspolaganju za naredne četiri godine. Vising međutim smatra da bi nova vlada godišnje na raspolaganju mogla da ima i 40 milijardi.
Nejasno je i šta će biti sa doprinosom solidarnosti (deo plate koji svaki Nemac sa zapada države odvaja za obnovu bivše Istočne Nemačke, prim. red), koji bi 2019. godine trebalo da se ukine – za šta se zalažu Liberali. Zeleni i deo Unije međutim smatraju da bi prihode trebalo drugačije upotrebiti. Ubuduće bi taj novac mogao da se iskoristi za podršku strukturno slabih oblasti u čitavoj Nemačkoj.
Ko, šta i zašto?
Mnogi novinari i posmatrači u međuvremenu, na osnovu dosadašnjih razgovora, nagađaju kako bi resori mogli da budu podeljeni. Tako kruže glasine da bi za zajedničku valutu evro ubuduće, umesto Ministarstva finansija, moglo da bude zaduženo Ministarstvo privrede. Spekuliše se i o formiranju novih ministarstava, kao što je Ministarstvo za digitalizaciju ili Ministarstvo za ruralna područja. I očekuje se velika borba „Jamajka-partnera“ za ministarstva energetike i spoljnih poslova.
Razgovori se nastavljaju u sredu, četvrtak i petak. U planu su i četvorodnevni pregovori sledeće sedmice, kada bi detaljnije trebalo da se razmotre teme kod kojih je do sada bilo najviše neslaganja: „Moramo da formiramo stabilnu vladu, to hoćemo. I zato bi morali sadržajno da formulišemo projekat za budućnost“, naglašava šef CSU Horst Zehofer.