Kakav spektakl je bila manifestacija obeležavanja 75. godišnjice od Dana „D“! Ogromna kupola izgrađena je u britanskom Portsmutu, pravi multimedijalni i vojni šou. Tri stotine ratnih veterana koji su učestvovali u iskrcavanju u Normandiji od silne pompe su pali u drugi plan.
Pritom se na naboranim licima tih ljudi starih preko 90 godina najbolje može videti koliko je važno setiti se nacionalsocijalizma, Drugog svetskog rata i mira koji je potom usledio. I koji u Evropi traje sve do danas. Izreka „ne zaboraviti nikad“ odnosi se naravno na ubilački režim Adolfa Hitlera koji je hteo da iskoreni sve što se nije uklapalo u usku ideju o superiornoj nemačkoj rasi, što je neizbežno vodilo ka Drugom svetskom ratu.
Potrebno je setiti se i miliona ljudi iz čitavog sveta koji su se ujedinili kako bi se suprotstavili tom režimu i koji su za to platili veliku cenu. Kao i 150.000 savezničkih vojnika koji su pre 75 godina učestvovali u iskrcavanju u Normandiji – bez obzira na njihovu nacionalnost. Ili, kako je bivši francuski predsednik Fransoa Oland rekao prilikom obeležavanja 70. godišnjice od završetka Drugog svetskog rata: „Pobeda 8. maja nije bila pobeda jedne nacije nad drugom. To je bila pobeda ideala nad totalitarnom ideologijom.“
„Pitanje rata i mira“
Ovih dana je zastrašujeće to da ponovo energično moramo da se prisetimo stvari bez kojih mir ne bi bio moguć. To su bezuslovno poštovanje ljudskih prava, kao osnova svakog civilizovanog poretka, funkcionalno međunarodno pravo, multilateralna saradnja i odbacivanje svakog oblika nacionalizma.
Podrazumeva se da to zahteva snažne nadnacionalne institucije. To je uvek iznova ponavljao bivši nemački kancelar Helmut Kol, kao onda kada je rekao da Evropska unija nije samo ekonomski projekat, već da je to egistencijalno pitanje rata i mira.
Ali ta svest se gubi i to na sve strane. Pa tako i kod domaćina Velike Britanije koja smatra da je Ujedinjeno Kraljevstvo bolje pozicionirano nego što je savez sa partnerima unutar Evropske unije. I radikalni zagovornici Bregzita, koji zbog nacionalnog ponosa svesno pristaju na ozbiljne ekonomske gubitke. U čitavoj Evropi se širi takva idelogija: nacionalizanm ne cveta samo u Mađarskoj, Poljskoj ili Italiji, već i u Nemačkoj, gde desničarsko populistička AfD u istočnim pokrajinama slavi izborne uspehe.
Oličenje te svesti je svakako i predsednik SAD Donald Tramp: to je skoro deo njegovog programa – da druge nacije vidi kao sredstvo ka ostvarenju cilja „učinimo Ameriku ponovo velikom“. Pritom ga ne zabrinjavaju ni ekonomske krize, ni ratni sukobi, ni neostvareni klimatski ciljevi.
Međutim, glavna pouka Dana „D“ ili 8. maja je sledeća: tamo gde se narodi ujedine, slave se uspesi, a tamo gde vlada nacionalizam, rat i nasilje nisu daleko.