Zabrana burki u Francuskoj?
29. januar 2010.Ipak u Francuskoj ih nema toliko kao u Velikoj Britaniji. Zato je, kažu zagovornici zabrane, važno da se dela sada. Siham Abši iz udruženja „Ni kurve ni podanice“, nastalog u francuskim predgrađima 2002. radi zaštite devojaka od nasilja, kaže:
„Burka je sredstvo za tlačenje, ali i za izolovanje žena. Ako podržavamo burku, prihvatamo aparthejd. Ako ne delamo sada, biće prekasno. Pogledajte Englesku, sada je vrlo teško samo i raspravljati o zabrani burke, jer su žene koje ih nose duboko prisutne u društvu i imaju podršku humanitarnih organizacija.“
Parlamentarna komisija u Francuskoj predlaže da parlament usvoji rezoluciju, neku vrstu deklaracije protiv burke. Posle savetovanja s Ustavnim sudom, poslanici bi trebalo da usvoje zakon koji zabranjuje nošenje burke na javnim mestima. Zabrana bi podrazumevala da žene sklone veo s lica, na primer u Uredu za rad.
Oko 74 odsto Francuza za zabranu burki
Predsednik Saveta za islam u Francuskoj Mohamed Musaui, smatra da žene ne treba da nose burku u Evropi, jer je to prepreka harmoničnim odnosima sa ne-muslimanima. Ipak tvrdi da zakon nije neophodan.
Pravila koja zabranjuju burku na mestima gde je bitno da se identifikuju ljudi putem video kamera, poput opština, banaka ili prodavnica, jesu prihvatljiva i dovoljna, ali zabrana odeće koja pokriva celo telo i lice na ulicama značila bi „traženje đavola“.
Istovrmeneo, rezultati poslednje ankete u Francuskoj pokazuju da je 74 odsto Francuza za zabranu nošenja burke na ulicama.
Autori: Džon Laurenson / Ivana Ivanović
Odgovorni urednik: Ivan Đerković
U nastavku:
Burke i u Danskoj
Burke i u Danskoj
Retko su Naser Kader , prvi muslimanski poslanik u Danskoj i Pia Kjersgard, predsednica desnopopulističke danske Narodne stranke bili tako saglasni. Naser Kader je rekao:
„Ova studija nije vredna papira na kojem je napisana.“
Pia Kjersgard je dala sličnu ocenu:
„To je delo naivnih hipija.“
Prema rezultatima studije, 150 do 200 žena u Danskoj nose burku. To ne predstavlja ni 0,2 odsto muslimana koji žive u toj zemlji. Mnogi Danci stoga opušteno reaguju:
„To se tiče tako malog broja osoba. Naše vreme trebalo bi da koristimo za važnije stvari.“
„Naravno da svako može da nosi burku, ako hoće. Često sam u četvrti Kopenhagena u kojoj žive mnogi stranci, ali čak i tamo retko vidim burku. Molim, gde je problem? Meni je to svejedno.“
„U Danskoj postoji verska sloboda, svako može da se oblači kako hoće.“
Drugi pak u toj diskusiji vide samo pokušaj desničarskih političara da se profilišu na leđima danskih muslimana.
„To je rasprava o životnim vrednostima. Burka je simbol za muslimansku kulturu i mnogi strahuju da bi muslimani uskoro mogli da zavladaju ovom zemljom. Oni šire strah – o tome je reč.“
Ipak podozrenje
Dvadesetjednogodišnja Imam to ne vidi tako. Ona nosi burku i primećuje kako se Danci od nje distanciraju.
„Ljudi uglavnom gledaju, ali ne kažu ništa. S vremena na vreme dobace mi po nešto neprijatno. Neki me pitaju zašto nosim burku.“
Imam potiče iz muslimanske porodice. Niko u njenoj familiji ne nosi burku. Sama je donela tu odluku zato što joj je vera važna. Dodaje, da sve žene koje ona poznaje, a koje nose burku, isto misle.
Do sada je desničarsko-liberalna stranka predsednika vlade Rasmusena bila protiv generalne zabrane burke, između ostalog i zato što je to protiv danskog ustava. Nedavno je Rasmusen na tu temu izjavio:
„Želim društvo u kojem ljudi neskriveno, bez vela, jedni s drugima komuniciraju. Gde vide sa kime razgovaraju. To su vrednosti koje su mi važne i mislim da delim mišljenje većine stanovnika.“
Znači, ipak zabrana burke? Jedno je jasno: danska vlada namerava da zabrani nošenje burke u javnoj službi. Rasmusen je čak izjavio, da postoje zakonske osnove za zabranu te vrste odeće.
Autori: Mark-Kristof Vagner / Mirjana Kine-Veljković
Odgovorni urednik: Ivan Đerković