Zabranjena, nestala i zaboravljena umetnost

Sve je počelo 1985. godine. Tada je antikvar Gerhard Šnajder slučajno otkrio ostavštinu slikara Valentina Nagela. On je bio oduševljen njegovim svojevoljnim kubističkim izrazom, ali nigde nije uspevao da nađe nikakve informacije o umetniku. I da nije pronašao dokumenta poput studentskog indeksa Umetničke škole Hans Hofman iz Minhena iz 1928. godine, delo i umetnik bi verovatno zauvek bili zaboravljeni.

Šnajder je najpre mislio da je anonimnost tog slikara sasvim slučajna. A onda je naišao na knjigu „Umetnost nestale generacije“ istoričara umetnosti Rajnera Cimermana u kojoj se govori o zabranjenim umetnicima i od tada je počeo intenzivno da se bavi tom temom. Svoju kuću pretvorio je u galeriju za umetnine koje niko nije smeo da vidi jer nisu odgovarale političkim idejama vlastodržaca. Šnajder je u međuvremenu prikupio na hiljade dela. Uglavnom je reč o radovima iz Nemačke i Evrope i jedno je sigurno: to je zbirka neizmerne vrednosti.

Najpoznatiji primer: nacionalsocijalizam

Zabranjena umetnost u Nemačkoj se uglavnom dovodi u vezu s nacionalsocijalizmom. Upravo su ekspresionisti poput Augusta Makea ili Maksa Ernsta početkom 20. vke podigli ugled nemačkog slikarstva u svetu. Ali, njihov izraza je u doba nacionalsocijalizma smatran „jevrejskim“ i zato je zabranjen. Državni kontrolori dobili su zadatak da „pročešljaju“ sve muzeje i javne galerije i „oslobode“ ih od tog „umetničkog đubreta“. To kulturno varvarstvo vrhunac je doživelo 1937. godine sa izložbom „Izopačena umetnost“ koja je bila postavljena u Minhenu.

„Nacisti su samo u nemačkim muzejima i javnim galerijama izdvojili više od 20.000 dela od oko 1.400 umetnika. Mali deo tih radova prodat je u inostranstvu za male pare, a smatra se da je najveći deo uništen“, zaključuje Gerhard Šnajder.

Zabrane i na Istoku i na Zapadu

I u podeljenoj Nemačkoj o umetničkim delima ponekad se sudilo sa političkog aspekta. Tako su u bivšoj Nemačkoj Demokratskoj Republici (NDR) umetnici bili u službi socijalističke ideje, a ako njihovi radovi nisu bili u skladu s važećom ideologijom, bili su označavani kao „zagovornici trulog kapitalizma“. „I na Istoku, ali i na Zapadu bilo je znatnih pokušaja uticaja na umetničku scenu, jer tu su se sučeljavale dve ideologije“, kaže Gerhard Šnajder i dodaje: „Ali, umetnici su se samo delimično pridržavali pravila i na zadivljujući način su uspevali da očuvaju svoj 'rukopis' do danas. Među njima su, na primjer, Irmgart Vesel-Cumloh i Vilhelm fon Hilern-Flinš.“

Pronalaženje nestalih umetničkih dela za Gerharda Šnajdera već odavno je postalo životni zadatak. To je potraga čiji je cilj da se umetnička dela sačuvaju za buduće generacije. Krajem januara ispuniće mu se i najveća želja. Uz finansisjsku pomoć udruženja „Rajnland“ u Zolingenu će otvoriti Centar za prognanu umetnost.

Autor: Peter Kolakovski / Andrea Jung-Grim

Odgovorni urednik: Ivan Đerković