Zarobljeno žito: Ukrajina ne može da izveze hranu

„Nema rešenja za krizu sa hranom bez poljoprivrednih proizvoda iz Ukrajine“, upozorio je nedavno generalni sekretar UN Antonio Gutereš. On se nada nekakvom dogovoru sa Rusijom, uprkos ratu.

Šef Svetskog programa za hranu UN Dejvid Bizli rekao je da se ne radi više samo o Ukrajini, veći i o najsiromašnijim zemljama sveta. „Molim predsednika Putina, ako uopšte ima srca, da otvori luke.“

Ta organizacija UN do sada je polovinu zaliha žitarica pribavljala u Ukrajini. Ali, tamo su silosi krcati bez načina da se žito izveze iz zemlje.

More puno mina

Glavna luka, Odesa, praktično je odsečena. „Neke teretne brodove su Rusi pogodili“, kaže Petr Obučov iz gradskog veća tog crnomorskog grada za kanal Frans 24. „Pred Odesom ima mnogo morskih mina, prolaz nije siguran.“

Obučov ne veruje u brza rešenja poput uspostavljanja morskog koridora. „I da se rat danas završi, trebalo bi nam najmanje pola godine da očistimo more i opet pokrenemo luku“, kaže on.

Pre rata Ukrajina je preko svojih luka izvozila šest miliona tona žita i semena suncokreta mesečno. Sada samo u Odesi stoji 57 brodova sa oko milion tona žita koje bi moglo da propadne. Vlasnik jedne luke kaže: „Apsolutno je mirno. Samo galebovi i vrane. Pet hiljada radnika nije na poslu.“

„U luci u Odesi sam video silose pune pšenice i kukuruza, spremnih za izvoz“, opisao je predsednik Evropskog saveta Šarl Mišel ono što je video tokom posete. „To ima dramatične posledice za siromašne nacije. Treba nam globalni odgovor.“

Pomoć iz Rumunije

Mala pomoć stiže preko obližnje Konstance, rumunske luke na Crnom moru. Do sada je tamo baržama preko Dunava, vozovima i kamionima prebačeno oko 240.000 tona ukrajinskih žitarica, kako bi se izvezle dalje.

„Sa velikom mukom nekako uspevamo“, rekao je Viorel Panait iz firme koja upravlja lukom. Ali, kako je dodao, potrebno je još mnogo opreme i vremena da bi se veće količine hrane prebacivale preko Konstance. Ta luka već ima dosta posla, jer godišnje izvozi 25 miliona tona žitarica iz Mađarske, Srbije i Austrije.

Ali, ukrajinska proizvodnja je daleko veća od toga. Zemlja spada u pet najvećih proizvođača žitarica na svetu. Oko 400 miliona ljudi na svetu se prehranjuje od ukrajinskih proizvoda.

Narednih meseci bi trebalo izvesti oko 20 miliona tona žitarica, kako bi bilo mesta za iduću setvu – koja će, u ratnim uslovima, izvesno biti manja.

Problem sa prugom

Brisel je apelovao na sve članice EU da stave na raspolaganje kamione, vagone i kranove kako bi se pšenica i suncokret izvozili kopnenim putem.

No teškoće počinju već zbog širine pruge. U bivšem Sovjetskom Savezu su šine deset santimetara odmaknutije jedna od druge nego u ostatku Evrope. To znači da na granici roba mora da se pretovaruje.

Procenjuje se da evropska železnička mreža može da prihvati svega milion do dva tona ukrajinskih žitarica mesečno. Uz to, trenutno se na granicama EU čeka između 16 i 30 dana na uvoz pa Brisel apeluje na članice da smanje birokratske prepreke.

Transporti kas Poljskoj idu do Gdanjska na Baltičkom moru. Litvanija nudi da se sa Belorusijom ispregovara humanitarni koridor za hranu, te da se vozi do litvanskih baltičkih luka. I Litvanija i Belorusija imaju istu širinu pruge kao Ukrajina.

U Kargo odeljenju Nemačke železnice (Dojče ban) kažu da bi trebalo stotinak vozova dnevno do luka na Severnom, Baltičkom, Crnom i Jadranskom moru, kako bi se ukrajinske žitarice izvezle, a još treba ojačati i pojedine pruge.

„To sve će biti ekstremno skupo. A još nisu ni pomenuti dodatni troškovi za zemlje koje kupuju hranu, pre svih u severnoj Africi ili za organizacije UN“, dodaju u nemačkoj firmi.

Pri tome Afriku pogađa najveća suša u poslednje četiri decenije. Procenjuje se da je oko dvadeset miliona ljudi na rogu Afrike najviše ugroženo.

Pratite nas i na Fejsbuku, preko Tvitera, na Jutjubu, kao i na našem nalogu na Instagramu.