Zatvor za lidere grčke neonacističke Zlatne zore
7. oktobar 2020.
Pet i po godina je Magda Fisas čekala ovaj dan. Gotovo 2.000 dana u dubokoj tuzi, često u tihom, retko u glasnom besu. Uvek puna nade da će pravda pobediti, ali i sa strahom da bi ubice njenoga sina, hip-hop muzičara i antifašističkog aktiviste Pavlosa Fisasa na kraju su mogle da budu i oslobođene. S Magdom Fisas su sa strepnjom presudu iščekivali i demokratski orijentisani građani Grčke.
Sud u Atini danas (7.10.) je proglasio krivim 68 članova stranke Zlatna zora, među kojima je i vođa stranke Nikos Mihalolijakos i to po četiri tačke optužnice: za ubistvo 34-godišnjeg Pavlosa Fisasa 18. septembra 2013, pokušaj ubistva komunističkih sindikalaca i predsednika sindikata Sotirisa Pulikodijanisa istog meseca, pokušaj ubistva egipatskog ribara Abuzida Embaraka u njegovom stanu u juna 2012. te za stvaranje i delovanje kriminalne organizacije. Zlatna zora je neonacistička stranka koja je bila treća po snazi u grčkom parlamentu, a onda je na izborima 2019. izgubila sve poslaničke mandate.
Osuđenima prete dugogodišnje kazne zatvora. Obrazloženje presude i kazne biće objavljeni idućih dana.
Zid demokratije
Prošle subote su dnevne „Novine urednika“ (Efimerida ton Syntakton) izašle sa senzacijom na prvoj strani: pod naslovom „Zid demokratije“ objavljen je zajednički prilog aktuelnog grčkog premijera Kirijakosa Micotakisa iz konzervativne Nove demokratije, njegovog prethodnika na toj dužnosti Aleksisa Ciprasa iz levo orijentisane Sirize i Antonisa Samarasa, takođe iz Nove demokratije, koji je još konzervativniji od Micotakisa. Tekst je usmeren protiv Zlatne zore, njenih batinaša i njihove nacističke ideologije.
U krajnje polarizovanoj Grčkoj veoma je retko da vodeći desno i levo orijentisani političari deluju zajedno. Očigledno su demokratske snage strahovale da bi članovi Zlatne zore mogli da budu oslobođeni.
Naime, atinska državna tužiteljka je u predlogu presude krajem 2019. izjavila da nema dovoljno dokaza da je stvarana i da je delovala kriminalnae organizacija.
Izgubljena čast grčke policije
Poverenje ljudi u Grčkoj u sudstvo te članice Evropske unije nije neograničeno. Još manje ljudi veruje policiji koja je do ubistva Pavlosa Fisasa tolerisala nasilnike Zlatne zore. Nije zaboravljeno da policija nije ništa preduzela kada se „pedeset ljudi s drvenim palicama uputilo ka lokalu ’Korali’,“ kako je preneto policijskom radio-vezom.
Tamo je Georgios Rupakijas iz petočlanog rukovodstva Zlatne zore u gradu Nikeji tri puta Fisasa ubo nožem dok su ga drugi neonacisti držali na zemlji. Policija je stigla prekasno i Rupakijasa uhapsila samo zato što je Fisas još bio živ, pa je mogao da identifikuje ubicu. Ostalim napadačima policija je dozvolila da napuste mesto zločina. Značajno je i ono što je Rupakijas rekao policiji prilikom hapšenja: „Ja sam jedan od vas. Ja sam iz Zlatne zore“.
Jedan zločin previše
Očigledno da je morao da umre jedan građanin Grčke, pa da vlasti preduzmu nešto protiv nasilnika iz Zlatne zore. Dok su neonacisti terorisali migrante, policija nije intervenisala. Čak su i mediji iskazivali simpatije prema desno-ekstremnim nasilnicima. Ljudi iz rukovodstva Zlatne zore pozivani su na televiziju kao da se radi o sasvim normalnoj partiji.
U međuvremenu je Zlatna zora politički beznačajna – između ostalog i zbog ovog suđenja. Ona nije više u parlamentu pa prema tome ne dobija ni novac iz budžeta. Najpoznatiji nasilnici okrenuli su leđa Mihalolijakosu i osnovali sopstvenu organizaciju. Većina politikologa u Grčkoj ne računa s ponovnim jačanjem desnih ekstremista – ali njihove pozicije još uvek su uočljive.
Militantni neonacisti su 2018. recimo demonstrirali zajedno s građanskom desnicom protiv Prespanskog sporazuma sa Severnom Makedonijom. U mnogim mestima u Grčkoj desni ekstremisti i dalje koordiniraju akcije protiv izbeglica i migranata, kao i anti-korona demonstracije. A policija i dalje uglavnom ne interveniše.
Ipak, za sada nema nikakve nove desničarske stranke koja bi mogla da nasledi Zlatnu zoru u parlamentu.