Zašto je roze skuplje od plavog?
21. decembar 2017.
Autori su ispitali 1.682 proizvoda i 381 uslugu i našli da u 30 odsto slučajeva postoji ono što nazivaju „Gender Pricing“, politika cena zasnovana na polu i to u pravilu na štetu žena, prenosi Špigel onlajn.
- pročitajte još: „Moda je uvek politična“
Tako 89 odsto ispitanih frizera naplaćuje šišanje ženama više, pravdajući to većim obimom posla. No poverenica za borbu protiv diskriminacije Kristine Liders kaže da treba slediti primer Austrije – tamo razlike u cenama postoje u odnosu na konkretnu uslugu, a ne na pol. U prevodu – i muškarci mogu imati dugu kosu i tražiti zahtevne frizure, a žene se mogu šišati na keca. Razlika postoji i recimo kod usluga perionica gde pranje ženske bluze košta u proseku 1,8 evra više od pranja muške košulje.
Kod proizvoda su razlike retke – u 2,3 odsto slučajeva žene plaćaju više bez razloga, a u 1,4 odsto muškarci. Recimo jedan tip brijača koji prodaje lanac supermarketa Aldi „za žene“ košta 4,49 evra, a „za muškarce“ 3,89 evra iako su potpuno identični – samo je pakovanje u različitoj boji. Ili dečija kupka za male „princeze“ koja košta 2,95 evra dok ista za male „prinčeve“ staje 1,75 evra. U jednom ranijem ispitivanju su utvrđene velike razlike kod kozmetičkih proizvoda.
Da li roze brijač bolje brije od plavog, pita se retorički Frankfurter rundšau. „U ovoj diskusiji se samo na prvi pogled radi o skupljem brijaču. Na drugi pogled je jasno koliko se potrošači drže stečenog vaspitanja o 'razlikama' muškaraca i žena koje tržište samo pojačava.“
„Zašto se poslednjih godina potcrtavaju razlike za koje smo mi, 'generacija jednakost', mislili da su nestale sa lica zemlje? Ona koja kao dete uči da sve što devojčice vole mora biti obojeno u roza, ta će i kao odrasla žena pred regalom bez razmišljanja automatski posegnuti za brijačem u roze pakovanju“, piše list Vestfeliše nahrihten.
„Zaključak ovog istraživanja može samo da bude: jednakost polova mora da znači i jednak tretman u cenovnoj politici“, piše Pasauer noje prese. „Mala razlika između muškaraca i žena ne sme se zloupotrebiti za stvaranje velikog profita.“
- pročitajte još: Srbija – seksizam na svim stranama
Drugačiji stav zastupa komentator Štutgarter cajtunga: „Kao i svaka državna služba za koju se može postaviti pitanje smisla postojanja, i Povereništvo za borbu protiv diskriminacije investira mnogo truda i poreskog novca kako bi opravdalo svoje postojanje. Kada se pojam 'diskriminacija' dovoljno rastegne i ljudi o tome pitaju dovoljno često, na kraju će skoro svako misliti da je nekako diskriminisan. Čime se opet tobože dokazuje da je ovakvo povereništvo neophodno.
Polno neutralne cene, kakve traži Povereništvo, morale bi da budu kontrolisane. To bi bilo novo delatno polje za birokratiju. Ali može da se gleda i sa pozitivne strane: Blago zemlji koja može da brine ovakve brige.“
Konzervativni Frankfurter algemajne cajtung smatra da država ne treba da se petlja: „Na posletku se pita potrošač, zapravo potrošačica. Ona može da se potrudi da proveri odnos cene i kvaliteta i da ne kupuje od prevaranata.“
priredio Nemanja Rujević