Zašto je toliko istarskih vila s bazenima bez gostiju?

„Početak sezone bio je dosta slabiji u odnosu na prošlu godinu i krenuo je dosta kasnije, tek u drugoj polovini juna. 'Rupe' u julu bile su po dva, tri, sedam, pa i deset dana. Nije bilo storniranih rezervacija, ali se dosta kasnije bukiralo i dosta je to bilo 'na rupe'. Sada sve do kraja sezone nemamo nikakvih perioda bez gostiju, ali period posle sezone nam još nije popunjen“, kaže za DW jedan vlasnik kuće za odmor u južnoj Istri, udaljene dvadesetak kilometara od Pule.

On je samo jedan od mnogih vlasnika luksuznih objekata sa bazenom u Hrvatskoj koji su ove sezone ostali bez dela gostiju. Za takvim smeštajem je proteklih decenija vladala prava pomama, pa su vile nicale kao pečurke posle kiše. I ne samo one, već i svi drugi oblici privatnog smeštaja – apartmani i sobe.

Istra, recimo, ima gotovo pola miliona kreveta, što je dva i po puta više nego stanovnika tog regiona. Od toga najveći deo, gotovo 325.000, otpada na privatni smeštaj.

Dvadeset dana bez gostiju

Privatni smeštaj rapidno je rastao proteklih deset godina, pa je svake godine registrovano čak 13.000 novih kreveta. Očigledno je takav nagli rast uzeo danak, što potvrđuju i turistički radnici. Prema pisanju medija, od 27. jula do 3. avgusta samo u Istri je na platformi Airbnb bilo slobodno još 467 kuća, na Kvarneru 387, a u Dalmaciji 405.

No, vratimo se vlasniku kuće s početka priče. Poređenja radi, njegova vila sa bazenom od 150 kvadratnih metara, čiji dnevni najam košta od 280 do 300 evra, prošle godine je bila popunjena već od početka juna i tako sve do 20. septembra. A ove godine, kad se sve sabere, kuća je do sada čak 20 dana bila bez gostiju. To je u proteklim sezonama bilo nezamislivo.

„Nismo dizali cene u odnosu na prošlu godinu. Znam da se radi o ruralnim kućama i da je središnja Istra slabije popunjena. Razlog za izostanak gostiju verovatno leži u Evropskom fudbalskom prvenstvu, a ludi su verovatno ostali kod kuće i zbog Olimpijskih igara. Verovatno su prilikom biranja prednjačile kuće uz more, u blizini gradova. Ruralna Istra nije toliko dobro prošla“, kaže naš sagovornik i dodaje kako svi pričaju da je generalni rast cena uticao na izostanak gostiju, ali da on smatra da to ipak nije razlog.

„Dosta putujemo, vidimo kako je u ostatku Evrope, bili smo nedavno i u Španiji koja nije baš jeftina, ali ne znam kako oni stoje sa sezonom. Mislim da rast cena nije uzrok, jer mislim da će ljudi koji putuju uvek da putuju, što se pokazalo i u pandemiji korone. Ljudi koji su hteli da putuju ipak su našli način i ipak kuće nisu bile toliko prazne koliko se najavljivalo. Mislim da je stvar u tome da su ipak Nemci radili, veoma mnogo ih je ostalo kod kuće, a oni koji su putovali, putovali su na more“, smatra naš sagovornik.

Pad nemačkog tržišta

Ako se bude nastavio ovakav trend, vlasnik iduće sezone planira da ponudi dodatni sadržaj, poput velnesa. Ali, cene ne misli da snizi.

„Mislim da spuštanje cena neće povećati broj gostiju. To smo videli i ’na rupama’: mogli ste da smanjite cenu koliko ste hteli, ali ako gostiju nema – nema ih. Određeni nivo smeštaja uvek će imati svoju cenu i uvek će se prodati neke stvari koje su dobre, ono što gosti, na kraju, žele da bukiraju. To su sve ljudi koji su viša srednja klasa koja putuje i troši na taj luksuz“, smatra naš sagovornik.

Lorena Džon, predsednica Udruženja porodičnog smeštaja Istre, koje okuplja stotinak članova, vlasnika, što kuća za odmor, što apartmana, kaže da je situacija šarolika što se popunjenosti objekata tiče.

„Ne može se reći da je kao lani, jer je manji priliv s nemačkog tržišta: Evropsko prvenstvo dosta je poremetilo, možda je dobar deo ljudi odlučio da ode na Olimpijske igre u Francusku, a tamo su strašno visoke cene. A možda je na popunjenost uticala i recesija. Ne možemo da utvrdimo pravi razlog. Iduća sezona biće pravi pokazatelj stanja na našem tržištu: da li je razlog preterano veliki broj objekata, da li su možda cene smeštaja uticale na potražnju ili su glavni razlog bila ta dva velika svetska sportska događaja koja su malo poremetila tržište“, kaže Džon.

Čak 50.000 kreveta više nego prošle godine

Ona takođe navodi da kuće za odmor kumulativno beleže pad popunjenosti od 20 odsto u odnosu na prošlu godinu. „Tu i tamo se pokaže poneka ’rupa’, pokoja sedmica prazna, u junu i prvoj polovini jula, što lani nije bio slučaj“, kaže Džon. Ona ističe da se u njenom udruženju trenutno, u samom špicu sezone, niko nije žalio, iako na Airbnb i ovih dana bez problema može da se pronađe termin za neko „sedmodnevno letovanje“ u Istri. Pritom su kuće u blizini mora bolje prošle zbog blizine raznih sadržaja.

Praznih kuća u sred sezone ima i u Dalmaciji, koja je tridesetak odsto skuplja od Istre, pa su mnogi obarali cene. Barbara Marković, predsednica Hrvatskog udruženja porodičnog smeštaja, za DW kaže da je popunjenost u visokoj sezoni veoma dobra. Brojke govore da je noćenja u prvih šest meseci pet odsto više nego u istom periodu prošle godine.

„Međutim, činjenica je da ove godine imamo i 50.000 ležajeva više nego prošle godine na nivou Hrvatske, tako da, realno, ne mogu svi da budu jednako popunjeni kao što je to bilo pre pet, šest godina kad nije bilo toliko kuća. Mislim da nam je to generalno najveći problem. Cene nisu u pitanju, jer postoji raznovrsna ponuda, od najluksuznijih vila, do onih pristupačnijih“, objašnjava Marković. Ona izveštava da se u ovom trenutku „najbolje pune kuće s tradicijom iznajmljivanja, one koje su na platformama duže vreme. A ovi novi se bore za svoj deo kolača, što nije lako“.

„I u špicu u Dalmaciji ima praznih, novih objekata koji ne mogu da se popune kao ovi stari, koji imaju status i dobre recenzije na platformama. Normalno je da će gost da ide na dobre recenzije, pogotovo Nemci. Oni neće da uzmu svašta, a oni su nam najvažnije tržište“, kaže Marković.

Dobro popunjeni hoteli

S druge strane, hoteli sa četiri i pet zvezdica su u špicu sezone veoma dobro popunjeni, gotovo u potpunosti, kao i visokokategorizovani kampovi, potvrdio je medijima Veljko Ostojić, direktor Hrvatskog udruženja turizma. Hoteli nižih kategorija prisiljeni su da zbog inflacije drže cenu koju tržište očigledno ne prihvata.

Prema podacima Hrvatske turističke zajednice, u prvih sedam meseci ove godine u Hrvatsku je došlo 12 miliona gostiju, tri odsto više nego prošle godine. Oni su ostvarili jedan odsto više noćenja nego prošle godine, čak 54,7 miliona. Istina, juli je bio nešto lošiji nego 2023, ali direktor Hrvatske turističke zajednice Kristjan Stančić medijima je otkrio da „hrvatski turizam raste po određenoj godišnjoj stopi, koja je pozitivna“. Zato javna percepcija o lošijoj sezoni, prema njegovom mišljenju, nije sasvim tačna, a ona se, kaže, pojavljuje onda kad deo objekata ostvari slabiju popunjenost.