Zašto omladina glasa za Zelene?
30. maj 2019.
Zeleni u Nemačkoj slave. Na evropskim izborima su dobili 20,5 odsto glasova, skoro dvostruko više nego pre pet godina. Prvi put su tako na nekim izborima koji se održavaju širom Nemačke završili kao drugoplasirani – ispred njih su samo Demohrišćani (CDU/CSU).
Zeleni su posebno dobro prihvaćeni od strane mladih glasača: 34 odsto mlađih od 25 godina glasalo je za Zelene. Situacija je pak drugačija sa biračima iznad 60 godina: samo 13 odsto njihovih glasova dobili su Zeleni, dok ih je 40 odsto biralo Demohrišćane. Alternativa za Nemačku i Socijaldemokrate (SPD) takođe su imali više uspeha kod starijih nego kod mlađih birača.
Birači Demohrišćana umiru
Kako objasniti ove razuđene izborne rezultate? Da li setradicionalne stranke CDU/CSU i SPD suočavaju sa generacijskom slabošću?
Da, smatra politikološkinja Zigrid Rostojčer. Ona predaje na Geteovom Univerzitetu u Frankfurtu i vodi dugoročnu studiju o glasačkom ponašanju u Nemačkoj. „Tradicionalne stranke više ne uspevaju da dopru do mladih glasača“, kaže ona za DW. To se pokazalo na pokrajinskim izborima u Hesenu i Bavarskoj i izgleda da će se učvrstiti, kaže ona.
Zelenima u Nemačkoj je, kako ističe Rostojčer, pošlo za rukom da izvrše smenu generacija unutar stranke. Na čelu stranke su tradicionalno jedna žena i jedan muškarac – sada su to Analena Berbok i Robert Habek. U centru pažnje su mladi političari poput Franciske Ske Keler.
CDU, s druge strane, računa na stalne birače – ali, kako direktno kaže Rostojčer – ti birači umiru.
Uspeh Zelenih se takođe može objasniti kroz tematsko fokusiranje na zaštitu klime. To potvrđuje i tendencija mladih birača – simulirani izbori u školama u kojima su glasali maloletnici takođe stavljaju Zelene na vrh.
To je pokazala i Dojče veleova predizborna analiza uticaja mladih birača na političke odnose snaga. Zaštita klime bila je i pre izbora prioritet mladih evropskih birača, kako je pokazala anketa YouGova iz aprila. Posebno u zemljama zapadne Evrope očekivalo se da će mladi birači snažnije glasati za Zelene.
Da mobilizacija mladih nije počela tek u poslednjih nekoliko sedmica, smatra i politički savetnik Martin Fuks. Frustracija mladih, kaže on, taložila se dugo. Fuks smatra da je uspešan bio pokret „Fridays for Future“ – u kojem omladina petkom propušta školu da bi protestovala zbog klimatskih promena. Za to je tle već bilo plodno – mladi nemaju poverenja da će se tradicionalne partije uhvatiti u koštac sa problemima koji ih zanimaju.
Rostojčer naglašava da treba pozdraviti sve veću politizaciju mladih – ali podseća da su protesti petkom „gimnazijski pokret“. Naime, protestuju deca iz bolje situiranih i obrazovanih porodica, a ređe deca iz stručnih škola ili sa zanata. Rostojčer zato upozorava da mladi slabijeg obrazovanja i dalje u najvećoj meri ne glasaju.
Loša komunikacija?
Politički savetnik Fuks veruje da CDU i SPD gube kod omladine ne samo zbog tema koje pokreću već i zbog slabog snalaženja u digitalnom prostoru komunikacije. „Mnoge stranke su potcenile važnost društvenih mreža jer su dugo funkcionisale i bez njih“, kaže on za DW. „Društvene mreže nisu oglasna tabla za saopštenja za štampu.“
Šta nova raspodela glasova znači za nemački stranački pejzaž? „Stabilnost tog sistema je uzdrmana“, kaže politikološkinja Rostojčer. Umesto dve velike stranke, ubuduće će biti mnogo približno jakih stranaka, kaže ona. „Imaćemo komplikovanije formiranja vlade.“
Povećani uticaj mladih birača ne čini se tek kao kratkoročni efekat. Iako je njihov udeo u biračkom telu još uvijek niži od udela njihovih roditelja, baka i dedova, oni će verovatno promeniti politički krajolik. To se već događa u Nemačkoj.
Kako to kaže Rostojčer, tradicionalne stranke su na putu „puzajućeg egzodusa“ ukoliko ne uspeju da pridobiju mlađe. „Nijedna stranka nema garanciju za večno trajanje.“