Zašto protestuju poljoprivrednici u Nemačkoj?

Nedelja protesta nemačkih poljoprivrednika počela je ovog ponedeljka – i izazvala prilično veliki haos u saobraćaju. U narednim danima, poljoprivrednici širom zemlje žele da blokiraju pristupne puteve auto-putevima i da parališu gradska jezgra sporim konvojima traktora.

Na mnogim mestima blokada počinje rano ujutru. U glavnom gradu Berlinu, stotine farmera okupilo se sa svojim traktorima na centralnom skupu kod Brandenburške kapije. Prema navodima policije, i u drugim saveznim pokrajinama, kao što su Bavarska, Brandenburg i Severna Rajna-Vestfalija, došlo je do „masovnih ometanja saobraćaja“. Prilazi su bili blokirani i putevi su se mogli koristiti samo jednom trakom.

Očekuje se da će protesti kulminirati velikim mitingom u Berlinu 15. januara.

Zbog čega se protestuje?

Poljoprivrednici protestuju protiv politike štednje savezne nemačke vlade. Mere štednje su, međutim, morale da se donesu nakon što je Savezni ustavni sud doneo presudu o budžetu.

Prvobitno je bilo predviđeno da se postojeće poreske olakšice za dizel i oslobađanje od poreza na poljoprivredna vozila eliminišu odmah i odjednom, što bi omogućilo saveznoj vladi da dođe do skoro milijardu evra dodatnih prihoda. Poljoprivrednici su, međutim, protiv toga protestovali još u decembru, tako da je savezna vlada delimično povukla svoje odluke.

Sadašnji planovi predviđaju da se popust na dizel postepeno ukida u naredne tri godine, tako da od 2027. više ne bi trebalo da bude subvencija za dizel. Prema Saveznom ministarstvu poljoprivrede, gazdinstva prosečne veličine tada bi morala da očekuju dodatne izdatke od oko 1.000 evra za dizel. Oslobađanje od poreza na motorna vozila trebalo bi da nastavi da se primenjuje trajno.

Predsednik Saveza poljoprivrednika Joahim Rukvid kaže da ti ustupci vlade još uvek nisu dovoljni. „To na kraju znači – umiranje na rate. To je neprihvatljivo. To mora da se povuče.“

Kako poljoprivrednici zaista stoje?

Kratak odgovor bi bio: trenutno zapravo dobro. Specijalizovani list „Poljoprivreda danas“ (Agrarheute) čak navodi da je u finansijskoj 2022/23. godini ostvarena „rekordna dobit“. Nemačko udruženje poljoprivrednika takođe prenosi da su rezultati poslovanja na vrhuncu svih vremena: „Posle mnogo slabih godina, ekonomska situacija kompanija značajno se poboljšala u poslednje dve godine“, piše u godišnjem izveštaju tog udruženja.

Porodična gazdinstva, koja su vlasnicima najvažniji izvor prihoda, dakle više od 50 odsto, ostvarila su promet od 115.400 evra po gazdinstvu. To je povećanje od 45 odsto u odnosu na prethodnu godinu. Poljoprivrednici su prvenstveno imali koristi od povećanja cena hrane.

Ali, predsednik Udruženja poljoprivrednika Rukvid ipak je skeptičan. Kako prenosi javni servis ARD, on očekuje da će prihodi u budućnosti pasti. Na primer, cena mleka po litru pala je sa 60 na 40 centi. S druge strane, klako dodaje, troškovi plata i dalje će da rastu.

I još jedno njegovo zapažanje takođe ne sugeriše da je poljoprivreda u Nemačkoj nešto posebno atraktivan posao: broj poljoprivrednih preduzeća u Nemačkoj već decenijama se smanjuje.

Ko izlazi na ulice?

Mnogi ljudi na blokade poljoprivrednika gledaju sa skepsom i to ne samo zbog toga što one parališu saobraćaj. Političari i Savezna kriminalistička policija (BKA) zabrinuti su da bi ekstremisti mogli da se umešaju u proteste. Desničarske stranke i grupe tzv. „kverdenkera“, već su pozvale na učešće u protestu.

Desničarsko-populistička i delimično desničarska-ekstremistička partija Alternativa za Nemačku (AfD), u pokrajini Tiringiji pozvala je na „generalni štrajk“ protiv „rušitelja blagostanja“ u saveznoj vladi. Navodi se da su u pozive uključene i desničarska ekstremistička mala partija „Treći put“ i desničarska inicijativa „Jedan procenat“.

Tako je prošle nedelje besna rulja sprečila nemačkog ministra privrede Roberta Habeka i druge putnike da napuste trajekt u Severnom moru. Desničarski ekstremisti odranije su poprilično podigli raspoloženje protiv političara Zelenih.

Udruženje poljoprivrednika od toga se izričito ogradilo: „Desničarskim ekstremističkim grupama, teoretičarima zavere i drugim radikalima ovde nije mesto“, navodi se u saopštenju koje je, između ostalog, distribuirano i putem Instagrama. U intervjuu za nedeljno izdanje „Bilda“ predsednik Udruženja poljoprivrednika Rukvid je rekao: „Mi smo demokrate i ako se dešavaju političke promene, onda se one dešavaju glasanjem u glasačkim kabinama“.

U intervjuu za radio „Dojčlandfunk“, istraživač ekstremizma iz Magdeburga Matijas Kvent poziva međutim na još veće distanciranje. Prema njegovom mišljenju, poljoprivrednici bi trebalo ne samo da se verbalno razlikuju, već i da daju primer na demonstracijama – plakatima ili duginim simbolima.