Zašto stranci napuštaju Portugal?
10. mart 2011.Mišeli Fernandes, uzbuđena, broji sate i minute do povratka u Londrinu, grad u brazilskoj saveznoj državi Parani. Pre šest godina, ona je sa svojim suprugom Vilijamom, došla u Portugal. U početku im je dobro išlo, ali onda su počeli problemi. Mišeli je zatrudnela, i zbog toga izgubila posao. Od tog trenutka, kola im idu nizbrdo. Sada imaju dvoje dece i dosta im je života u Portugalu.
Mišeli je, doduše, u međuvremenu uspela da se zaposli kao frizerka, ali je njen suprug ostao bez posla. A samo sa jednom zaradom ne mogu da prežive. Nema se dovoljno za kiriju, a jedva mogu da plate hranu, struju i vodu. Morali su i da ispišu dete iz obdaništa, jer ni to ne mogu da plate.
Sada čekaju na avionsku kartu. Nju će im obezbediti portugalski ogranak „Međunarodne organizacije za migracije“ u okviru programa koji pomaže strancima da se vrate u svoje otadžbine. Program je osmišljen kao neka vrsta spasa u slučaju nužde, jer oni koji zatraže takvu pomoć nemaju više mogućnosti da prežive u Portugalu.
Program finansiraju portugalska država i Evropska unija. Prošle godine je Portugal na taj način želelo da napusti gotovo 2000 stranaca, a Organizacija za migracije je uspela da pomogne oko 500 ljudi. Za prvih par meseci ove 2011. godine, već je njih 250 zatražilo pomoć.
„Moram da se vratim, makar preplivao okean“
Mišeli je uspela – dobila je avionske karte – a Alesandre de Konsesao, 28-godišnji vozač viljuškara, takođe više ne vidi izlaz. Njegova supruga je bolesna i nema posao, kada plate porez i kiriju ostane im oko 200 evra mesečno za preživljavanje. Pre dva meseca im se rodio sin Antonio Enrike.
„Problem je u tom nešto zarađujem malo, a troškovi su nam sve veći. Cene stalno rastu a i dete mnogo košta. Za nas troje jednostavno nema dovoljno novca”, kaže De Konsesao.
Za sedam godina koje je proveo u Portugalu plata mu se stalno smanjivala, a i nalaženje posla je postajalo sve teže. Porodica Konsesao nema novca za avionsku kartu za Brazil. „Moram da se vratim, makar preplivao okean“, kaže De Konsesao.
Međunarodna organizacija za migracije je u međuvremenu pomogla Mišeli da se zaposli kao frizerka u Brazilu, a kao potporu joj je isplatila 100 evra za lakši početak novog života. Ta organizacija će se i u Brazilu dalje starati o njoj.